Историја џеза (21) – Би бап ера, почетак (1946, 1947)

Бе бап се развио када је млађа генерација џез музичара проширила креативне могућности џеза изван популарног, плесно оријентисаног свинг стила на нову "музичарску музику" која није била толико плесна и захтевала је пажљиво слушање.

Би бaп музичари су истраживали напредне хармоније, сложене синкопе, измењене акорде, проширене акорде, акордске замене, асиметрично фразирање и „замршене“ мелодије. Користили су ритам секцију на начин који је проширио њихову улогу.

Док је кључни ансамбл ере свинг музике био биг бенд који је свирао написану, оркестрирану музику, би бап група је била комбо састав - саксофон (алт или тенор), труба, клавир, контрабас и бубњеви који свирају музику у којој је ансамбл имао помоћну улогу за солисте. Би бап музичари су обично свирали мелодију композиције (названу „глава“) уз пратњу ритам секције, након чега су следили коруси (кругови акордске прогресије) у којој је сваки од извођача импровизовао соло, а затим се враћао на мелодију на крају композиције.

Термин је изведен из бесмислених слогова који су се користили у „скет“ певању, а Телониоус Монк је тврдио да је оригинални наслов „Бип Боп”за његову композицију “Street Themе” порекло имена “бебоп"”.  Неки истраживачи спекулишу да је то био израз који је користио Чарли Кристијан јер је звучао као нешто што је певушио док је свирао. Дизи Гилеспи је изјавио да је публика сковала име би бап након што га је чула како преноси тада безимене композиције својим свирачима, а да је штампа прихватила користећи га као званични израз.

У уметности се не може одредити тачан тренутак настанка би бапа јер и није настао одједном. Углавном се рачуна да је то било после рата, иако је било и ранијих „пробоја“ новог стила.