Колекционарски кутак – Louis Smith Here Comes

Почео је да свира трубу у младости, развијајући се под јаким утицајем чикашке џез сцене, која је била богата и свинг и би бап традицијом. Смита су менторисале личности као што су саксофониста Џин Амонс и трубач Рој Елдриџ, и убрзо је постао познат по својој солидној техници и способности да се креће по сложеним би бап структурама.

Био је истакнута фигура у хард бап покрету током 1950-их и 1960-их, стилу џеза који је спојио елементе би бапа са блузом, госпелом и Ритам и Блузом. Његов звук је карактерисао оштар, ведар тон и импровизациона флуидност која га је учинила цењеним свирачем међу својим вршњацима.

Једна од Смитових најранијих и најважнијих сарадњи била је са пијанистом Хорасом Силвером, лидером у покрету хард бапа. Појавио се на неколико Силверових албума, посебно на класику „Blowin' The Blues Away“ (1959).

Смит је такође наступао са легендарним ансамблом Арта Блекија, који је био једна од кључних група која је помогла да се дефинише хард бап. Ово удружење је додатно учврстило његову репутацију у џез заједници.

Снимао је и своје соло албуме, да поменено истакнуте, као што су: „Smithville“ (1967), један од његових најпознатијих албума, који садржи мешавину хард бапа и модалног џеза, затим „The Louis Smith Quintet“ (1969), албум на којем води бенд кроз композиције које показују свој чврсти, свинг стил.

Иако Луис Смит никада није стекао исти ниво славе као неки од његових савременика, његов утицај на касније трубаче је значајан. Његов тон и приступ импровизацији оставили су трајни траг у развоју модерног џез трубача, посебно у областима би бапа и хард бапа. Трубачи попут Доналда Бирда, па чак и Винтона Марсалиса, навели су га као утицај.

Касније у свом животу, Смит је постао цењени предавач. Предавао је џез на Универзитету у Мичигену, где је помагао у неговању талената младих музичара, преносећи знање и технике које је усавршавао током своје каријере.