Џез рок – Billy Cobham

Славу је стекао славу због своје изузетне техничке вештине, иновативног приступа и снажног, динамичног свирања бубњева, као и по свом доприносу и раду у фјужн џезу, жанру који спаја џез импровизацију са роком, фанком и другим стиловима. Кобам је постао познат почетком 1970-их као члан Махавишну оркестра, гитаристе Џена МекЛафлина. Комплексне композиције и интензивне импровизације бенда биле су револуционарне, а Кобамово свирање је било кључни део њиховог звука.

Након Махавишну оркестра, Кобам је наставио успешну соло каријеру. Његов деби соло албум „Spectrum“ (1973) сматра се прекретницом у џез фузији. Албум је садржао Кобамово виртуозно бубњање заједно са уделом познатих музичара, попут гитаристе Томија Болина.

Кобам је познат по својој невероватној брзини, прецизности и креативној употреби полиритмије, непарних ритмичких образаца, а његова техничка вештина на бубњевима је легендарна.

Сарађивао је са широким спектром уметника, укључујући Мајлса Дејвиса, Џорџа Бенсона, Стенлија Кларка и Ларија Коријела. Његова способност да се прилагоди различитим музичким стиловима учинила га је траженим музичарем и сарадником, а утицај му сеже и много даље од џез фузије - многи каснији бубњари наводе га као битни утицај на њихове каријере и приступе музици.

Године 2006. Кобам је објавио албум „Drum 'n' Voice 2“, као повратак џез-фанк звуку из 1970-их, са гостима укључујући Брајана Огера, Гаја Баркера, Џефа Берлина, Френка Гамбала, Јана Хамера, Мајка Линдапа, Бадија Мајлса, Доминика Милера, Ертоа Мореиру, Џона Патитучија. А 2009. године издао је „Drum'n' Voice 3“, на коме су гости били Алекс Акуња, Брајан Оже, Џорџ Дјук, Чака Кан, Боб Минцер, „Novecento“, Џон Скофилд и Ђино Ванели.

Последњих година држи онлајн школу бубњева „Billy Cobham School of Drums,“ на  „ArtistWorks Drum Academy“, уз активну каријеру, наступе и турнеје.