In Memoriam – Roy Haynes

Од малена у музици, почевши са трубом, касније је прешао на бубњеве. Био је под утицајем ритмова и звукова великих бендова, а као тинејџер већ је свирао професионално у Бостону. Његова рана искуства укључивала су рад са легендарним бендовима и музичарима као што су вођа бенда из Бостона Џорџ Волингтон и, још важније, бенд Луја Армстронга када је још био у двадесетим годинама.

Хејнс је свирао са неким од најистакнутијих личности у џезу, доприносећи њиховим снимцима и наступима својим препознатљивим стилом свирања бубњева. Неке од његових најзначајнијих сарадњи укључују Чарлија Паркера 1940-их, током ере би бапа, где је додао свој инвентивни ритмички приступ на неким од Паркерових најважнијих снимака. Његово време са Паркером помогло му је да развије свој јединствени стил, док је сарадња са Мајлсом Дејвисом 1950-их, додатно усавршила његов стил - његово свирање на сесијама попут „Miles Ahead“ и „Kind of Blue“ показује његову свестраност како у подршци тако и у интеракцији са другим свирачима. Затим, сарадња са Џон Колтрејном, 1960-их где је пружао сложен, суптилни покретачки ритам који је допуњавао Колтрејнове интензивне, трагајуће импровизације.

Током своје каријере, Хејнс је такође наступао са бројним другим великанима џеза, укључујући Сару Вон, Телонујуса Монка, Стена Геца, Пета Метинија, Кита Џерета и Чика Кориу, ...

Хејнсово бубњање је познато по лаганом додиру, синкопираним ритмовима и изузетној прецизности. Он је мајстор „time keeping-a“, али је такође познат по разбијању традиционалних бубњарских образаца на начине који стварају сложене, али веома музикалне  текстуре. Као део би бап револуције 1940-их и 1950-их, Хејнс је свирао брзином и флуидношћу која га је издвајала од осталих бубњара тог времена. Касније, 1960-их, његов рад са Колтрејном и Дејвисом допринео је развоју модалног џеза, где је ритам често био више у расположењу и текстури него у држању строгог пулса.

Хејнс је наставио да експериментише са својим звуком у пост-бап ери, мешајући елементе авангардног џеза и фанка, а такође истражујући латино и афричке ритмове у свом свирању.

Он се сматра „бубњаром бубњара“, коме се диве и музичари и обожаваоци због његовог техничког умећа и способности да помера границе ритма. Уврштен је у „Кућу славних“  магазина „DownBeat“ и добио је бројна признања за свој животни рад, укључујући и „Греми“ награде. Наступао је и снимао све до позних година, а његов допринос џезу, посебно у обликовању улоге бубњара у модерним џез ансамблима, немерљив је.