Скице за портрет – Нада Кнежевић

Већ на почетку каријере је добијала прве награде на иностраним џез фестивалима, а често је  наступала и на домаћим фестивалима (Загреб, Југословенски џез фестивал на Бледу, Београдско пролеће). На првом и једином такмичењу певача забавне музике (1961) освојила је „Златни микрофон“.

У време највеће славе, 1962. године, отишла је на годину дана у Немачку, где је наступала у џез клубовима и усавршавала енглески језик, а онда је нешто мање од две године радила са ансамблом Хејзија Остервалда. Такође, наступала је у престижним џез клубовима   скандинавских земаља,  за данско–шведско–норвешки радио  снимала програме…

Свет је имао много комплимената за њу, па је тако магазин “DownBeat“ писао у суперлативу о њеним вокалним способностима, а џез пијаниста Чик Кориа јој је после једног наступа понудио сарадњу. Наступала је у Алберт Фишер Холу, на међународним џез фестивалима у Минхену, Атини и Истанбулу, као и на “Newport Jazz” фестивалу, а остаће упамћена као прва Европљанка чије је име унето у светску енциклопедију џеза.

Годинама је сарађивала са Биг Бендом РТС, а неки од незаборавних наступа, у загребачкој дворани “Лисински” и љубљанском биоскопу “Унион” трајно су сачувани на дуплом ЛП албуму „4 лица џеза“. Југословенска радиодифузија је тој плочи доделила награду за најбоље дискографско остварење 1977. године.

Током педесет година каријере добила је прегршт фестивалских награда и признања, а Удружење џез музичара јој је доделило повељу за допринос развоју музичког стваралаштва. Последњи концерт, назван „Нада Београду“, одржала је 1995. године, а 2007. је примила награду за животно дело на 24. интернационалном џез фестивалу Нишвил.