Етно џез авлија – Војислав Симић

Пре, и за време рата бави се увелико музиком, а након рата потпуно се окреће џезу - 1946. године основао је  аматерски џез оркестар “Динамо”, и тако постао утемељивач првог биг бенда у Србији.

Од 1953. до 1985. године је био диригент Џез оркестра РТВ Београд, са којим је пропутовао скоро целу Европу и постигао велике успехе, од којих је најзначајнији прва награда на џез фестивалу у Жуан ле Пену (Француска), 1960. Током свог дуготрајног рада са оркестром неговао је “бејзијевски”, “Кентоновски” стил музике. Иако је џез његова права љубав, Бубиша је увек волео духовну музику, као и традиционалну народну музику Балкана и први је композитор у Србији који је урадио џез обраде традиционалне народне музике још 60-их година, пре него што је овај жанр, назван етно џез, ушао у моду.

Дуги низ година био је гост диригент у Позоришту на Теразијама, аранжирајући и диригујући мјузикле, као “Кабаре”, “Мој дечко”, “Мала Флорами”, и др. Дириговао је и хоровима и симфонијским оркестрима, писао стручне чланке о музици, као и музичке критике и путописне репортаже. Његова љубав према деци, као и према песмама Чика Јове Змаја, довела је до прелепих дечјих песмама, сарадњи са хором “Колибри” и незаборавној ТВ Серији “Невен”.

„У пролеће 1961, приликом излета на Дојран, диригент Симић је чуо македонску песму ’Чаје шукарије’ и дошао на идеју да је обради у џез маниру“, записао је у сећањима Предраг Стефановић Гроф. Под називом „Игра под Шар-планином“ нумера је снимљена 1962. године. Погледајмо календар. Први балкан-џез аранжман снимио је Душко Гојковић 1961. у Милану, обрађујући севдах „Кад ја пођох на Бембашу“. Бубиша је други, али први који је то урадио у Југославији, те тако и родоначелник балкан-џеза у својој земљи. 

Са балканским укрштањима наставио је класичним свитама „Песме са Југа“ и „Епитаф Кир Стефану“, као и џез аранжманима староградских песама за албуме „Тихо ноћи“ и „На те мислим“. На Коларцу 1969. представио је реконструкције средњовековних духовних песама. А за „Мокрањчеве дане“ 1983. саставио је програм са обрадама десет песама из руковети. Написао је јако велики опус ауторских џез композиција, али и композиција са елементима нашег етно наслеђа, у џез обради, које су и данас често свиране и налазе се на сталном репертоару нашег Биг Бенда РТС.

Био је председник Удружења композитора Србије, као и предсеник Удружења џез музичара. Носилац је Ордена Рада са Златним Венцем и Ордена Беочуг града Београда, као и награде за животно дело Радио-телевизије Србије.

У позним годинама написао је пет књига сентименталних сећања, а ове године, дириговао је прву нумеру на концерту поводом свог 100. рођендана, као и обележавању 100 година Радио Београда, са којим је вршњак.