Скице за портрет – Никола Мимо Митровић

Још као дечак, свирао је трубу у будванској „Градској музици“, да би касније наставио да свира и током студија у Београду. Свирао је трубу, флигхорну, флугабон, тромбон и флауту, а повремено је и певао. Био је самоук, а музичко образовање је стицао упорним радом уз савете искуснијих колега у оркестрима и саставима с којима је свирао широм Европе.

Као члан легендарног секстета „Гут-Марковић“, али и као члан биг бенда наступао је са легендама џеза, међу којима су Кларк Тери, Ерни Вилкинс, Кени Дру, Тони Скот, Аладар Пеге, Алвин Квин, Сал Нистико... као и са скоро свим домаћим џез уметницима.

Године 1983. представљао је Југославију у “All-Stars Big Band”, оркестру Европске музичке уније за ту годину, на џез концерту у Стокхолму, о чему су са изузетним поштовањем писали тамошњи медији.

Од 1978. до 1988. године био је стални члан Џез оркестра РТБ, као и повремени члан оркестра Душка Гојковића и Лале Ковачева “Trumpets and Rhythm Unit“. у оквиру кога је свирао трубу и флугабон. Касније, током живота и рада у Шведској, често је долазио и био гост-солиста Биг Бенда РТС.

Године 1988. одлази у Шведску, где успешно наставља каријеру у новој средини са различитим великим оркестрима (оркестар „Lansmusiken i Jamtlands Lan“, „Big Band High Coast“) и комбо саставима са којима је наступао је на многим џез фестивалима у свету.

Године 2004. коначно је објавио (једини) самостални албум под својим именом (у квинтету са бубњаром Уфеом Флинком), „This Is The Life“. Успут, остварио је још један сан: осмислио је посвету Чету Бејкеру (колаж приче, музике и певања), представљајући овај програм по Скандинавији и код нас. Касније је са саставом „3 Tool“ ту идеју раширио уз концепт „Tribute To Trumpet Kings“. Снимио је двадесетак ЛП и ЦД издања.

У оквиру фестивала “Град театар”, организовао је периодично разноврсне џез концерте током 90-их година, желећи да џез музика буде део сваког издања овог фестивала. Бавио се и педагошким радом, дао је допринос у првој години спровођења наставе џеза као изборног предмета у Средњој музичкој школи “Васа Павић” у Подгорици школске 2006/2007 године, у оквиру новог реформисаног програма. Његова музичка заоставштина остаје и траје на пуно снимака и издања, а у Умјетничкој школи за музику и балет "Васа Павић" у Подгорици, налази се његов легат.