Светске музичке позорнице

Концерт је био део програмског циклуса Making America, који је Симфонијски оркестар Би-Би-Сија приредио током априла и маја ове године, истражујући различите утицаје који су обликовали америчку музичку културу. Кроз четири концерта, овај циклус обухватио је остварења европских композитора који су у Америци пронашли нову домовину, али и дела америчких аутора различитих генерација.

Вечерас слушате завршни концерт, посвећен пре свега двојици европских композитора чије су животне и стваралачке путеве обележиле политичке и друштвене прилике уочи Другог светског рата: Ериху Корнголду и Бели Бартоку. Наиме, обојица су напустила Европу и настанила се у Америци, где су, у различитим околностима, наставили уметнички рад. Корнголд је изградио успешну каријеру у Холивуду и постао један од најзначајнијих аутора филмске музике, док је Барток последње године живота провео у Њујорку, суочавајући се са материјалним тешкоћама и нарушеним здрављем. Њихова дела на различите начине сведоче о искуству емиграције, али и о трајној повезаности са европским музичким наслеђем.

Поред њихових остварења, на програму је била и композиција Latest француско-америчке ауторке Бетси Жолас, која је овом приликом премијерно изведена у Великој Британији на самом почетку ове концертне вечери.

Бетси Жолас је ове године прославила стоти рођендан. Била је ученица Даријуса Мијоа и Оливијеа Месијана, а њен композиторски израз обликовао се у окружењу послератне музичке авангарде, уз очување уметничке самосталности. Себе описује као једну од последњих живих представница генерације којој су припадали Пјер Булез и Карлхајнц Штокхаузен.

Композицију Latest, насталу 2021. године, првобитно је замислила као последње оркестарско дело у опусу. Прихватајући заједничку поруџбину Париског оркестра, Баварског радија и Симфонијског оркестра Сан Франциска, Жолас је намеравала да овим остварењем заокружи више од седам деценија стваралачког рада. Међутим, позив диригента Сајмона Ретла да напише ново дело за Лондонски симфонијски оркестар навео ју је да промени одлуку. Тако је композиција, уместо да буде њено последње остварење, добила наслов Latest, односно Најновије или Последње.

Према речима ауторке, дело представља музичку рефлексију света који се непрестано мења. У њему је настојала да забележи фрагменте звукова и утисака које је током година упијала из свакодневног окружења и чувала у сећању. У музичком погледу, Latest обједињује карактеристичне одлике њеног композиторског језика: изражајне мелодијске линије, слојевите оркестарске текстуре и ритмичку разноврсност, док посебну улогу у обликовању звучне слике имају удараљке, нарочито глокеншпил, чију кристалну звучност Жолас истиче у композицији Latest.

Након тога изведен је Концерт за виолину и оркестар у Де дуру, опус 35 Ериха Корнголда, аустријско-америчког композитора чије је стваралаштво остало повезано са позноромантичарском музичком традицијом.

Рођен 1897. године у Брну, Корнголд је одрастао у Бечу, где је још као дете показао изузетан музички дар. Његове ране композиције привукле су пажњу Густава Малера и Рихарда Штрауса, а велики успех остварио је опером Мртви град, премијерно изведеном 1920. године. Током тридесетих година започео је сарадњу са холивудским филмским студијима, а након припајања Аустрије нацистичкој Немачкој 1938. године остао је у Америци, где је постао један од најзначајнијих аутора филмске музике.

Концерт за виолину и оркестар, довршен 1945. године, посвећен је Алми Малер, а премијерно га је две године касније извео славни Јаша Хајфец уз Симфонијски оркестар Сент Луиса под управом Владимира Голшмана. У овом троставачном остварењу Корнголд је искористио тематски материјал из неколико својих филмских партитура, обједињујући раскошне мелодије, виртуозност и богатство оркестарских боја са изражајним језиком позноромантичарске традиције.

Као солисткиња у овом остварењу наступила Марија Дуењас, шпанска виолинисткиња рођена 2002. године у Гранади. Међународну пажњу привукла је победом на такмичењу Јехуди Мењухин 2021. године, а данас наступа са водећим светским оркестрима и диригентима.

Други део концерта испунило је једно од најзначајнијих оркестарских остварења двадесетог века – Концерт за оркестар Беле Бартока, настао у последњој композиторовој стваралачкој фази.

За разлику од Корнголда, чија је холивудска каријера била обележена великим успехом, америчке године Беле Бартока протекле су у знатно тежим околностима. Наиме, након одласка из Мађарске 1940, настанио се у Њујорку, где се суочавао са финансијском неизвесношћу и нарушеним здрављем. Прекретницу је представљала поруџбина коју је 1943. године добио од диригента Сержа Кусевицког за Бостонски симфонијски оркестар. Рад на партитури Концерта за оркестар Барток је започео у августу исте године, током боравка на језеру Саранак, у околини Њујорка, и завршио га за свега осам недеља, а дело је премијерно изведено децембра 1944. године у Бостону.

Барток је Концерт за оркестар обликовао у пет ставова, распоређених у готово симетричну целину, са спорим, елегичним трећим ставом у њеном средишту. Према композиторовим речима, у наслову овог остварења које наликује симфонијским оркестарским делима, сажета је његова основна намера: да третира сваки инструмент у оркестру у концертантном или солистичком маниру. Поред тога, Бартоково интересовање за народну музику није се односило само на богат етномузиколошки рад који подразумева проучавање и документовање теренског материјала, као ни на композиторски посупак кроз цитирање или парафразирање народних ритмова и мелодија, већ на разумевање друштвене снаге коју народна музика поседује: на који начин она повезује људе кроз песме које прате важне моменте у животу појединца и заједнице, и току рада, туге или разоноде. Управо Концерт за оркестар доноси такву слику: музику у којој се оркестарски извођачи повезују у заједницу и стварају је, музицирајући заједно, један са другим или један наспрам другог. На тај начин они обликују музику за још већу групацију – заједницу слушалаца.

Снимак припада серијалу Премијум концерти Еурорадија и уступљен нам је посредством међународне размене.

Уредница Ирина Максимовић Шашић