уторак, 10.11.2026, 23:40 -> 15:26
Извор: Радио Београд 3
Музеј звука – Реквијеми Орланда ди Ласа
Слушаћете интерпретације ансамбла Vox Luminis под управом Лионела Менијеа, објављене пре два месеца за дискографску кућу Ричеркар.
Музичка заоставштина Орланда ди Ласа представља један од највећих корпуса ренесансе духовне музике и у њој се налази шесто мотета, скоро осамдесет миса и око сто Магнификата. Унутар мисног корпуса два циклуса су намењена за извођење током погребне службе – четворогласни циклус заснован на грегоријанском коралу, штампан у Паризу 1577. и петогласна миса коју је написао пред крај живота, објављена у Минхену 1589. године.
Посебан куриозитет представља чињеница да нису познате тачне околности настанка ових дела, односно за потребе чијих спровода је Ди Ласо компоновао своје Реквијеме, јер се године настанка не подударају са значајнијим династичким сменама на дворовима где је био ангажован.
Одлука ансамбла Vox Luminis да на овом албуму представи оба дела омогућава публици да примети два потпуно различита композициона приступа истом тексту – озбиљност и тамне боје четворогласне верзије, наспрам светлије и полифоно богатије петогласне структуре.
Посебно је био пажљив приступ који су пружили четворогласном Реквијему, чији је пун назив Officium pro omnibus fidelibus defunctis. Наиме, осим париског издања из 1577, они су консултовали и копију која се чува у Бенедиктинској опатији у Аугсбургу, а која потиче из 1575. године. У овом извору, Реквијем је транспонован за квинту ниже и изводи га искључиво мушки хор који чине тенор, баритон, бас и дубоки бас. Осим ове измене, у овом рукопису је сачуван комплетан став Dies irae, који не постоји у париској верзији.
На овом издању дискографске куће Ричеркар, налази се и друга Ди Ласова погребна миса, под називом Missa pro defunctis quinque vocum. Као што је већ у наслову наглашено, компонована је за пет гласова и доноси знатно светлији тон. Уместо дубоких гласова, овде композитор предност даје високим регистрима, што овом Реквијему пружа прозрачност и јасноћу, а томе и доприноси повремена редукција слога на троглас, па чак и двоглас. Овај Реквијем је објављен 1589, пет година пре смрти Орланда ди Ласа, у последњој збирци његових објављених миса.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
