Чарлс Берни и путовање кроз музику

Године 1772. Берни се упутио на своје друго велико музичко путовање по Европи, током којег је обишао немачке земље и Холандију, прикупљајући грађу за своју историју музике. Запажања са овог путовања објавио је наредне, 1773. године, у путопису који представља драгоцено сведочанство о европском музичком животу друге половине 18. века. Једна од најзначајнијих дестинација на овом путовању био је Беч. Привучен успесима бечке симфонијске школе, али и богатим оперским животом хабзбуршке престонице, Берни је током боравка у овом граду сусрео низ кључних личности тадашњег музичког света. Посебно место у његовом путопису заузима Кристоф Вилибалд Глук, који га је угостио у свом дому и у салонској атмосфери представио му своје најновије партитуре, а пре свега италијанску, односно бечку верзију опере Алкеста. Не штедећи речи хвале, Берни истиче Глука као најинвентивнијег живог композитора, нарочито у обликовању драмских сцена, оперских ликова и позоришних ефеката. Посебно га импресионира Глуков учени приступ компоновању, пажња коју посвећује разумевању и смисленом омузикаљењу поетског текста, као и схватање опере као јединствене драмске целине, из које се поједине нумере и арије не могу издвајати без губитка њиховог пуног значења.

Током боравка у Бечу 1772. године, чувени либретиста Пјетро Метастазио упознао је Чарлса Бернија са Маријаном Мартинес, композиторком, чембалисткињом и певачицом која је заузимала истакнуто место у музичком животу хабзбуршке престонице. Њен отац, Николо Мартинес, и Метастазио били су блиски пријатељи, а њихове породице деценијама су живеле у истој згради. Метастазио је Маријани омогућио изузетно музичко образовање, у којем су учествовали и Јозеф Хајдн, Никола Порпора и Ђузепе Боно. Поред тога што је била цењена певачица на хабзбуршком двору, Мартинес је компоновала црквену музику, кантате и дела за инструменте са диркама. Берни је присуствовао њеном извођењу сопствених композиција у Метастазијевом салону и описао је као најбољу певачицу коју је до тада чуо. Посебно је истакао њену изражајност, вештину свирања чембала и умеће обликовања вокалних украса и каденци. Мартинес је пред њим извела две арије на Метастазијеве стихове, пратећи се на чембалу, чиме је показала своје способности и као композиторка и као извођачица.

Пред крај своје посете хабзбуршкој престоници, Берни је обишао и катедралу Светог Стефана, где је присуствовао богослужењу током којег су извођене симфоније Леополда Хофмана. Овај композитор био је један од представника бечке симфонијске школе, али и истакнута личност црквеног музичког живота, а касније је постао и капелмајстор катедрале Светог Стефана. Бернијево сведочанство пружа нам занимљив увид у праксу извођења инструменталне музике у оквиру католичког богослужења, која је била карактеристична за Беч друге половине 18. века.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић