Електронски студио

Назив дела „Простор који се не може мислити” Ане Гњатовић, позајмљен је из Фукоовог читања Борхеса. У композицији су коришћени семплови креирани на аналогно/дигиталном хибридном синтетизеру EMS Synthi 100 и размишљања о времену, простору и Месецу. Ток је креиран са идејом лаког прилагођавања различитом броју и диспозицији звучника.

Ана Гњатовић, иначе, компонује акустичну и електроакустичну музику, бивајући пре свега заинтересована за сакупљање и комбинацију пронађених објеката, дела, концепата и идеја погодних за превођење, озвучавање, генерализацију и интерпретацију. Докторила је у класи Срђана Хофмана, са концептуланим електроакустичким делом „Фонације”. Предаје Анализу музичког дела на Факултету уметности Приштина – Звечан, а ангажована је и на програму докторских студија Центра за интердисциплинарне студије Универзитета уметности у Београду.

У делу „Простор који се не може мислити”, Ана Гњатовић користи семплове из архиве америчке НАСА-е, глас Хорхеа Луиса Борхеса, Џаоне Кавена, Карла Роверлија, као и сопственог читања одломка из Борхесовог текста „Историја вечности” у преводу Кринке Видаковић Петров.

Композиција „Electronic Study No. 3_A i B” Владимира Кораћа обликована је од семплова и композиционих фрагмената насталих на легендарном инструменту Synthi 100 у Електронском студију Радио Београда. Применом софтверских алата, ови звучни узорци, фрагменти и фразе додатно су обликовани и колажно организовани, уз настојање да се у што већој мери очувају њихова изворна звучност и „несавршености” аналогног инструмента.

Владимир Кораћ, један од наших најактивнијих аутора у пољу електроакустике, тренутно ради као доцент на Катедри за композицију на Факултету музичке уметности у Београду. Добитник је нашег највећег признања за савремену композицију Мокрањчеве награде за 2024. годину – за своје аудио-визуелно остварење „Вода”.

Радиофонско остварење „Звукожбун” Јакова Мунижабе и Марије Стојнић, реинтерпретира саундскејп Ботаничке баште „Јевремовац” у Београду и ствара соничну симбиозу са њеним становницима – биљакама, животињама, људима и машинама. Залазећи дубоко у нечујне делове спектра, где обитавају слепи мишеви и друга, можда још неоктривена бића, ово дело позива слушаоце да споје своју перцепцију са непосредним искуством саме баште, како би створио нови простор игре-звука.

Дело је настало од теренских снимака Ботаничке баште, у сагласју са оригиналним композицијама Јакова Мунижабе насталим уз употребу уређаја EMS Synthi 100 који се налази у Електронском студију Радио Београда. Композиција је настала у колаборацији између Ботаничке баште „Јевремовац”, Центра за промоцију науке и Радио Београда.

Уредница Ксенија Стевановић