Ијасинт Жаден и клавирска музика Париза

У другој емисији слушачете дела Арман-Луја Купрена, Николе-Жозефа Илмандела, Жан-Фредерика Еделмана и Ијасинта Жадена.

Непосредни контекст у којем се обликовао Жаденов однос према клавиру обликују дела двојице композитора старије генерације, Николе-Жозефа Илмандела и Арман-Луја Купрена. Никола-Жозеф Илмандел, рођен 1756. године у Стразбуру, био је активан у Паризу од 1776. и убрзо је стекао углед као извођач и аутор музике за инструменте са диркама. Илмандел је био учитељ Ијасинта Жадена, али и један од кључних заговорника новог инструмента, клавира, што је приметно и у његовим делима, која наглашено користе његове динамичке и звучне могућности. Арман-Луј Купрен, рођен 1727. године, припадао је чувеној француској музичкој породици и био један од водећих париских оргуљаша и чембалиста свог времена, а деловао је управо у деценијама током којих је клавир постепено заузимао место чембала.

Након школовања код Илмандела, Жаден је веома рано започео извођачку и композиторску каријеру: већ 1785, када је имао девет година, објављено је његово прво дело, а 1789. наступио је на Духовним концертима изводећи сопствени клавирски концерт. Средином наредне деценије настаје највећи део његовог клавирског опуса, а 1795. године постао је и професор новооснованог Париског конзерваторијума.

Жан-Фредерик Еделман рођен је 1749. године у Стразбуру, а 1774. дошао је у Париз, где је стекао углед као композитор, извођач на инструментима са диркама и педагог. Између 1775. и 1786. године објавио је чак петнаест збирки музике за инструменте са диркама и гудаче ad libitum. У његовом клавирском стваралаштву преплићу се наслеђе француске свите сачињене од карактерних комада и нови начин обликовања сонатног циклуса, уз посебну склоност ка изражајним динамичким променама и инвентивним хармонским решењима.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић