Читај ми!

Научни скупови

Филозофија медија: Mедији и утопија – Говоре Марија Симојловић и Катарина Шмакић

У емисији Научни скупови од 21. до 25. септембра можете слушати снимке са 10. интердисциплинарне конференције секције за филозофију медија Естетичког друштва Србије о теми „Медији и утопија”. На почетку четврте емисије овог циклуса можете пратити излагање Марије Симојловић „Алгоритамска утопија: генерација Z и медијски конструкт савршеног живота”, а потом ће о теми „Медији након човека: сиглтон, вештачка интелигенција и утопија комуникације” говорити Катарина Шмакић.

Марија Симојловић разматра алгоритамску утопију друштвених мрежа као медијски конструисан модел савршеног живота, у чијој производњи и репродукцији генерација Z активно учествује посредством само(ре)презентације, то јест избором и разменом идеализованих представа свакодневице. Ослањајући се на разумевање мобилног телефона Мауриција Ферариса, као средства које преобликује присуство и учествује у конструкцији друштвене стварности, као и на анализу платформизоване друштвености Хосеe ван Дајк, у излагању се преиспитују дистопијска читања овог феномена. Осим тога, алгоритамска утопија се посматра и као мапа жеља и потреба које, измештене из дигиталног простора, могу постати основа за повратак непосредном искуству и обликовање одрживијих образаца живота.

* * *

Катарина Шмакић анализира трансформацију концепта медија у контексту развоја вештачке интелигенције, са посебним фокусом на појам синглтона као теоријског модела крајње концентрације интелигенције, информација и управљачке моћи. Полазећи од традиционалног схватања медија као простора посредовања, комуникације и производње друштвене стварности, разматра се могућност да алгоритамски системи и вештачка интелигенција постану не само посредници у комуникационом процесу већ и његови аутономни актери, способни да селектују, интерпретирају и усмеравају токове информација. Утопијски потенцијал синглтона разматра се кроз идеју јединственог интелигентног система који би, захваљујући обради огромних количина података и способности оптимизације друштвених процеса, могао допринети превазилажењу информационог хаоса, смањењу конфликата, ефикаснијем управљању ресурсима и стварању рационалније организованог друштва. Истовремено, овакав модел отвара кључни парадокс медијске утопије: што је систем ефикаснији у селекцији и организацији информација, то је већи потенцијал за концентрацију моћи, алгоритамску контролу и редукцију плурализма. Ауторка критички испитује ову тензију са циљем да проблематизује питање да ли развој интелигентних медијских система води ка утопији информационе рационалности или ка новом облику концентрације комуникационе и друштвене моћи.

Снимак је забележен 10. септембра у Заводу за проучавање културног развитка у Београду.

У сутрашњој, завршној емисији можете прaтити излагања Драгане Китановић и Предрага Јакшића са овог научног скупа.

Уредница циклуса Тања Мијовић.