Пијанизми Балкана – Тјаша Шулц

Географска позиција колико и културно-историјско залеђе балканских држава смештених ближе централној Европи или вратима Оријента, имали су кључну улогу на развоје партикуларних пијанистичких култура у свакој од ових земаља. У том погледу, и саме границе Балкана (у његовом стереотипном значењу), могле би се посматрати више као пропусне него као прецизно дефинисане, а свакако зависне од променљивих историјских и политичких околности. Ове чињенице потврђује и пример Словеније која је као гранични простор, у саставу прве и друге Југославије Балкану, чини се, била ближа него икада у својој ранијој историји. И мада се по осамостаљењу изборила за повратак у централноевропски културни контекст, њене везе са државама бивше Југославије опстале су до данас, не само у конотативном смислу, већ и на фактичком плану. У том погледу, може се констатовати да су уметничке и педагошке праксе пијаниста из Словеније и других земаља некадашње државе, у међусобним преплетима, успеле да очувају привид "заједничког простора" или макар "блиског" суседства, о чему сведоче делатности различитих пијаниста попут рецимо Владимира Млинарића или Планинке Јуришић-Атић наглашено присутних кроз педагошке праксе и учешћа у жиријима такмичења широм некадашње Југсолавије, или нашег Александра Сердара који већ низ година са успехом делује и као професор управо на Љубљанској музичкој академији. Ипак, основне трасе развоја пијанизма у педагошким институционалним оквирима прилично су различите од земље до земље бивше Југославије, па је тако приметно да су под замајцем европских интеграција, током последње три деценије, за младе пијанисте из Словеније и Хрватске, постало уобичајено усавршавање кроз програме међууниверзитетских размена (посебно у Бечу и нешто ређе на немачким високим школама), а да су поједини међу њима успели и да остваре значајне резултате на релевантним пијанистичким конкурсима и да заузму професионалне позиције у европском културном простору. Примере Хрвата Аљоше Јуринића који је освојио Шуманово такмичење, као и највише пласмане на такмичењима Краљице Елизабете и на Шопеновом конкурсу, односно његовог земљака Ивана Крпана као победника Бузонијевог такмичења, допуњује и словеначки пијаниста Александар Гаџијев као другонаграђени на Шопеновом конкурсу 2021. године. Мада најистакнутија, ова имена не би остала усамљена у даљем набрајању. У том погледу, у овој емисији представљамо још једну фигуру савременог словеначког пијанизма, која је својом праксом управо осведочила високу конкурентност коју ова земља има у понуди врсних уметника у свакој генерацији. У питању је Тјаша Шулц, словеначка пијанисткиња школована у Загребу, а као некадашња учесница Шопеновог конкурса у Варшави једна од оних који су потврдили континуитет присуства младих балканских пијаниста на овој престижној светској смотри. Њен рецентни албум са музиком Фредерика Шопена у Роберта Шумана повод је за осврт на пијанистички израз Тјаше Шулц.

Рођена 1981. године у Марибору, Тјаша Шулц је клавир почела да учи у родном граду у класи Милице Илић, показавши велики таленат чију ће потврду након низа победа на конкурсима за младе уметнике у Паризу, Ђенови и Стрези, крунисати освајањем Националног такмичења младих словеначких музичара одржаним 1998. године. Две године касније, ова пијанисткиња добија награду „др Роман Класинец” коју Средња музичка и балетска школа у Марибору додељује својим најбољим матурантима, те одлази на Загребачку музичку академију, где студира у класи Ксеније Кос. Током овог периода, Тјаша Шулц своје вештине усавршава и на више међународних летњих школа, те на мајсторским радионицама код Сјавуша Гаџијева, Леонида Блока, Јасминке Станчул, Еугена Инђића и других истакнутих педагога. Посебно се у овом погледу у биографији уметнице издваја сарадња са Константином Богином на Музичкој академији Санта Ћећилија у Бергаму. Тјаша Шулц дипломира 2003. године извођењем Шумановог концерта у пратњи Загребачке филхармоније и Павла Дешпаља, за које добија Ректорову награду Универзитета у Загребу. Почетак професионалне афирмације пијанисткиње обележавају два реситала са Шопеновом музиком које је одржала 2004. и 2005. године у загребачком Глазбеном заводу исказујући и на подијуму посебан афинитет ка музици овог ствараоца, што између осталог потврђује и учешћем на 15. Међународном конкурсу Фредерик Шопен у Варшави 2005. године, на којем учествује као једина словеначка пијанисткиња. Њено професионално деловање већ двадесет година подељено је између педагошких активности на Конзерваторијуму за музику и балет у Марибору где води класу клавира, те такође уметничких ангажмана – у оквиру којих Тјаша Шулц делује као солиста и камерни музичар у Словенији и на иностраним сценама. Њени студијски ангажмани и снимци живих наступа за потребе радија и телевизије граде за сада невелики, али вредан дискографски опус. Из њега у емисији репродукујемо избор записа са живих наступа и студијски забележених интерпретација дела Фредерика Шопена – потпури Шопенових Етида из опуса 25 који је пијанисткиња објавила на свом дебитантском компакт диску издатом 2025. године, те затим Баркаролу у Фис-дуру, опус 60 забележену на наступу одржаном 2017. године. Шопен Тјаше Шулц је узоран у координатама савремених стандарда пијанистичког извођаштва – технички суверено изнесен и поетичан у оквирима које задају чврста агогика, те једнака пажња којом пијанисткиња приступа јасном озвучавању свих елемената нотне структуре – од мелодијске линије до украсних пасажа, те у том смислу и прилично објективан.

Ова пијанисткиња бриљантног израза, у досадашњем току каријере гостовала је у Италији, Немачкој, Француској, Хрватској, Аустрији и Пољској, а критичари су њене наступе и интерпретације оценили као промишљене и сензибилне, музички префињене и технички импресивне. Поред чисто извођачке делатности, Тјаша Шулц је веома активна у вођењу семинара и мајсторских радионица за младе пијанисте које спаја са властитим наступима, а редовна је учесница и у раду жирија на националним и међународним пијанистичким такмичењима.

Са њеног поменутог албума из 2025. године у емисији репродукујемо и Крајслеријану опус 16 Роберта Шумана, капиталан судијски и извођачки подухват који по обиму и тежини није тако чест међу пијанистима са овдашњих простора. Блиска извођачкој стилистици Шопенове музике, њена интерпретација Шумановог ремек-дела доноси звучни колоризам значајног распона валера и карактера, уоквирен рационалним приступом која се огледа у одмерености израза пре него у отискивању ка "трансцеденцији" која је углавном и потиснута из данашње пијанистичке праксе. У питању је извођење које еманира високу естетику израза пружајући прегледаност сложене формалне структуре дела и густе фактуре Шумановог рукописа.

Аутор емисије: Стефан Цветковић