Имагинарни пејзажи

Ово је друго заједничко остварење Марка Нелсона и Роберта Дона, који су заједно свирали у познатом америчком пост-рок саставу Лабрадфорд који је био активан деведесетих. Као дуо Анжу они истражују апстрактне звучне структуре, мимо ритмичких образаца и дужих временских трајања. Опет, у нумерама је присутно нешто од мистериозне и меланхоличне атмосфере коју је Марк Нелсон установио својим најпознатијим пројектом Pan-American. Иако се ова два епитета често користе како би се описала остварења амбијенталне електронике, у овом случају у питању је врло карактеристични спој одабраних звукова и евоциране атмосфере. Оно што ћете чути је залеђени и флудини сонични пејзаж, састављен од минималног, готово монохроматског колорита, али широког, засводњеног акустичког спектра, из кога се помаљају или над којим плутају дистанцирани мелодијски обриси. Ово посебно долази до изражаја у нумери An Empty Blank у којој после краћег, апстрактног и објективног увода на ивици белог шума улази дужа импровизација на труби коју свира корнетиста Пол Вотсон. Овако се постиже ефекат и озбиљност елегије, која се у једном тренутку природно утапа у мелодијски луп фидбека и дилеја, да би одмах потом једним прецизним прекидом, звучни ток ушао поново у простор електронског, засићеног шума. Албум Епитимија – на старогрчком жудња, жеља – као да пружа поглед ка чудном свету апстрактних сучељавања између машинског и људског, као хоризонту будућности и као исходишту садашњости.

Уредница Ксенија Стевановић