Научни скупови
Медицина, уметност, философија – говори Владимир Ђурђевић
У емисији можете слушати снимак ауторовог излагања са конференције која је одржана у Тополи од 11. до 14. јуна ове године, у организацији Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Наслов излагања је „Стрепња и страх од смрти као егзистенцијални феномен”.
Човек је једино биће које има свест о сопственој смртности, односно коначности, и ова свест се првенствено испољава као стрепња која је потенцијално присутна у сваком тренутку људског постојања, а не само у ситуацијама непосредне угрожености. Иако се стрепња и страх могу јасно разлучити (трагове ове дистинкције налазимо још у античкој филозофији), и једно и друго подразумева човеково бивствовање, односно еминентно људско разумевање смрти: стрепња је присутна у очекивању будућег, неизвесног и ненајављеног тренутка умирања, док се страх јавља онда када се већ назире неминовни завршетак људског постојања, када се пред смрћу није могуће сакрити, нити се она може одложити. Стрепња од смрти присутна је и када, на основу слика живог света, стварамо очекивања о животу након умирања, као и онда када чврста вера нуди готово потпуну извесност постојања с оне стране земаљског живота.
У свом излагању Владимир Ђурђевић разматра различите егзистенцијалне ситуације у којима се испољавају стрепња и страх од смрти: од онога што се у психолошком кључу назива „патолошким страхом од смрти”, преко сократовско-платонистичке „бриге о смрти”, до замагљивања свагдашњег присуства умирања у људском постојању.
Уредник: Предраг Шарчевић
Коментари