Мајстори барока

Рођен 1676. године у Паризу, француски композитор и интерпретатор Луј-Никола Клерамбо долази из музичке породице која је деценијама била у служби француског краља. Тако је своја прва музичка знања стекао од оца, Доменика Клерамбоа, виолинисте у дворском ансамблу, да би потом студије композиције и оргуља наставио код Жан-Батисте Мороа и Андреа Резона, који су имали велики утицај на младог аутора и обликовање његовог музичког света. 

Како се Клерамбоова репутација као интерпретатора прочула, он најпре добија намештење оргуљаша у катедрали Светог Луја у Версају. Такође, у складу са породичном традицијом, наставља да служи краљевској породици у виду супервизора приватних концерата које је за краља, Луја XIV, приређивала његова званична љубавница, а потом и друга супруга – Маркиза де Ментнон. Даље га пут води у Сен Сир, мало место у близини Версаја, где до 1715. године остаје активан као оргуљаш при женској школи и краљевској капели коју је госпођа Де Ментнон основала. Своје место Луј-Никола Клерамбо препушта сину, и одлази у манастир Светог Јакова, где на позицији главног оргуљаша остаје до краја живота, 1749. године. 

Када је компоновање у питању, овај француски мајстор био је један од најразноврснијих стваралаца XVIII века, који је постао познат најпре по својим кантатама, а које је стварао између 1710. и 1715. године. Поред ових композиција, Клерамбоов рукопис садржи инструменталну музику, са фокусом на чембало и оргуље, али и духовна дела писана за различите прилике.

Ауторка: Саша Тошковић