Век хармонике – Оркестар хармоника АКУДУНС „Соња Маринковић”

Овим концертом обележена су два велика јубилеја – 70 година одсека за хармонику Музичке школе „Исидор Бајић” из Новог Сада и 75 година рада оркестра хармоника Академско културно-уметничког друштва Универзитета у Новом Саду „Соња Маринковић”. Том приликом, уз оркестар „Соња Маринковић” и диригента Горана Пенића наступио је и Дечји оркестар хармоника Музичке школе „Исидор Бајић”, који носи име Маргите Барачков, истакнуте педагошкиње и једне од пионира наставе хармонике на овим просторима. Иако је реч о ученицима нижих разреда, важно истаћи њихов осећај за музичку фразу и сигурност у ансамблу, те не чуди што овај оркестар важи за прави расадник талената.

Оснивањем одсека хармонике у Музичкој школи „Исидор Бајић” у Новом Саду 1955. године, Барачкова је желела да популаризује хармонику као уметнички инструмент, а од самих почетака се неговало солистичко, камерно и оркестарско музицирање ученика. Пре тога, 1951. године, Маргита Барачков основала је ансамбл хармоника под називом „Комарац”. Само деценију касније, оснивањем одсека хармонике у Средњој музичкој школи „Исидор Бајић”, у састав оркестра осим наставника, студената и аматера, улазе и ученици поменутог одсека, ансамбл мења име у Оркестар хармоника АКУДУНС „Соња Маринковић”, а диригентску палицу наредних четрдесет година преузима Милана Барачков-Маленица. Њеним залагањем, осим што су постављени темељи модерне наставе хармонике, не само у школама, већ и много шире, хармоника је доживела велику експанзију, те су се за овај инструмент заинтересовали многи савремени композитор као што су Карољ Кромбхолц, Рудолф Бручи, Иван Ковач, Никола Петин, Петар Озгијан, Стеван Дивјаковић, Славко Шуклар и други, а који су својим композицијама значајно обогатили литературу за овај инструмент.

Оркестар „Соња Маринковић” је наступао на значајним европским и светским фестивалима и манифестацијама, а о томе сведоче и многобројна златна одличја тада најпознатијих такммичења у Палерму, Луцерну, Женеви, Кастелфидарду и другим.

Од 1990. године место диригента заузима акордеониста и педагог Горан Пенић, који у свом раду инсистира на уметничком изразу и лепоти звука хармонике. Под његовим руководством оркестар је наставио да ниже успехе на светским такмичењима, а према писању музиколога Душана Михалека, „оно по чему их препознају… је максимална усвираност и увежбаност, те избалансираност у звуку и квалитету тона”. Занимљива је и чињеница да Пенић приређује и транскрипције за ансамбл које, према речима критике, нису пуке транскрипције, већ промишљене реинтерпретације које истичу широк спектар боја и могућности хармонике. Управо кроз такве аранжмане инструмент је добио оркестарски третман са јасно профилисаним деоницама, контрастима и динамичким градацијама.

Уредница емисије Марија Вуковић