Гграмофонија – Бохуслав Мартину: ораторијум „Еп о Гилгамешу”

Снимак је забележио Милослав Кухлан почетком априла 1976. године у Сметаниној дворани у Прагу, двадесетак година након премијере композиције у Базелу. Иако Супрафонов снимак није био први који је забележен, претходни записи нису били објављени. Диригент Паул Захер, Мартинуов пријатељ и мецена у периоду настанка дела, био је и његов први интерпретатор, а њему се могу приписати и заслуге за популаризацију ове композиције, будући да ју је изводио у неколико европских градова. Захерова супруга Маја је Мартинуа упознала са тадашњим открићима у вези са Епом о Гилгамешу, укључујући и превод Реџиналда Кембела Томпсона на основу којег је композитор направио либрето свог ораторијума. Јиржи Бјелохлавек, који ће касније постати један од најчувенијих извођача Мартинуових дела, почетком седамдесетих година је тек почео да истражује богат опус овог композитора, те је након неколико успешних концерата приступио припремању снимања Епа о Гилгамешу у сарадњи са продуцентом и пијанистом Јаном Враном. Овај подухват ће се испоставити судбоносним за Бјелохлавека, будући да је плоча из 1976. године постигла велики успех у Чехословачкој и иностранству, што потврђују и бројна реиздања која су уследила. Снимак је поново објављен најпре 1979, а затим и две године касније, док је прво издање на компакт-диску објављено 1994. године. Последња дигитална верзија записа је објављена 2007. године.

Аутор емисије Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић