Светске музичке позорнице

Био је то први концерт Естонског националног симфонијског оркестра у сезони 2025/2026, приређен у оквиру циклуса Митови и легенде. У складу са том тематском окосницом, маестро Метју Холс у програм је уврстио два дела Јана Сибелијуса, једног од најзначајнијих представника музике скандинавских народа, који је својим остварењима, али и снажном личношћу, стекао велики међународни углед и признање.

Први део концерта испунила је симфонијска поема Шумска нимфа, опус 15 коју је Сибелијус компоновао 1894. и 1895. године, у раној фази свог стваралаштва. Дело је засновано на истоименој поеми шведског писца Виктора Ридберга, који доноси причу о младићу који залази у зачарану шуму и потпада под чари тајанствене шумске нимфе. Премијерно је изведено 17. априла 1895. у Хелсинкију, под управом самог Сибелијуса.

Други део овог концерта изведена је Сибелијусова симфонијска кантата Кулерво, опус 7. Са буђењем националне свести у деветнаестом веку, композитори бројних европских земаља настојали су да кроз музику успоставе препознатљиве уметничке гласове својих народа. Како је у Финској пре 1800. године мало тога било записано, традиционална култура чувала се пре свега усменим путем, “са колена на колено”. Године 1835. Елиас Ленорт објавио је фински национални еп Калевала, са поднасловом Старе песме из Карелије о давним временима финског народа, а у част овог епа сваког 28. фебруара се обележава Дан финске културе. Након што је чуо премијерно извођење симфонијске поеме Аино финског композитора Роберта Кајануса, засноване на женском лику из епа Калевала, Сибелијус је дошао на идеју да се и сам опроба у симфонијској музици, започевши подробно проучавање овог капиталног дела. Рад на партитури започео је 1800. године, назвавши своје остварење Кулерво. Првобитно је намеравао да напише композицију троставачне или четвороставачне структуре, али је, инспирисан трагичном судбином Кулерва, једног од јунака Калевале, дело две године касније довршио као вокалну симфонију за сопран, баритон, мушки хор и оркестар.

Кроз пет ставова Сибелијус је својим позноромантичарским музичким језиком евоцирао дух финског фолклора и оркестрацијом заснованом на претежно тамним бојама описао различите периоде из живота јунака. Ставови носе наслове: Увод, Кулервова младост, Кулерво и његова сестра, Кулерво одлази у рат и Кулервова смрт. Стихове и дијалоге изводе солисти и мушки хор у трећем и петом ставу, док су остали ставови инструментални. Дело је премијерно изведено 28. априла 1892. године у Хелсинкију, када је солистима, хором и оркестром дириговао сам композитор, а за Сибелијусовог живота оно је изведено само још четири пута. Непосредно пред смрт 1957. године, Сибелијус је у партитуру унео извесне измене, међу којима је највећа ревизија оркестрације Кулервове тужбалице из трећег става.

Уредница Ирина Максимовић Шашић