Музеј звука – Дела Кристофера Таја

Кристофер Тај је рођен око 1505. године, али први поуздани биографски подаци потичу тек из 1536, када се зна да је био у Кембриџу где је певао у хору Краљевог колеџа. Као и Томас Талис, Тај је био добро повезан са двором, пишући и музику за католичке обреде, као и дела заснована на енглеским текстовима, коришћеним у реформисаној Енглеској цркви. Интересантно је то да ни Тај, ни Талис нису компоновали световну вокалну музику, али јесу инструменталну, остављајући за собом обимне опусе за ансамбле виола или клавијатурне инструменте. Док је Талис остао католик до краја живота, Тај је приступио англиканској цркви, под утицајем доктора Ричарда Кокса, који је био ватрени заговорник реформе цркве и тутор будућег Краља Едварда. Преко овог познанства, Кристофер Тај је највероватније постао члан Краљевске капеле око 1550. године, али је неколико година касније, на наговор Кокса, који је постао бискуп у Илију, ступио у црквену службу, те је поставши свештеник у потпуности престао да компонује музику.

На недавно објављеном албуму ансамбла Чинквеченто, централно место заузима Питерхаус-миса овог аутора. Она је једна од само три сачувана дела Кристофера Таја у овом жанру, поред Euge bone и Мисе западног ветра, а своје име је добила по архиву у којем је сачувана – чувеним „Хорским свескама из Питерхауса” у Кембриџу, рукописној збирци која садржи дела пререформацијског полифоног репертоара у Енглеској. Написана је за петогласни хор и у њој Тај демонстрира своје умеће компоновања у стилу тјудорске епохе. За разлику од Мисе западног ветра која је заснована на световној мелодији, Питерхаус-миса је дуго била позната и под називом Sine nomine, јер није идентификован ниједан постојећи узор који би могао да буде основа њене теме. Као и осталим делима која се налазе у „Хорским свескама из Питерхауса”, недостајала јој је једна тенорска линија, те је тек након реконструкције ове деонице она почела поново да се изводи и заузела место на репертоарима ансамбала за стару музику. На снимку који чете чути у емисији, ансамбл Чинквеченто је употребио старију реконструкцију тенорског гласа, коју је начинио Пол Доу средином XX века, пратећи „граматичка” правила шеснаестовековног контрапункта, са минималним интервенцијама, како би на функционалан начин попунио празнину у хорском слогу.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић