Музика вива – 34. Међународна трибина композитора у Београду

Канадски композитор Том Лашанц у својим делима истражује утицај визуелног или тактилног на генерисање музичких структура и идеја. Његова композиција, Против облика за соло хармонику, инспирисана је видео игром у којој протагониста пати од депресије и честих дисоцијација, због којих постепено све више елиминише емоције и претвара се у неутралан, бездушни аутомат. У својој композицији Лашанц покушава да укаже на супротан пут, онај који ће нас водити ка повезивању са нашим емоцијама, жељама и страховима. Како Лашанц наводи, „то је непрекидна борба да се повежемо и пронађемо значења у свему што видимо и додирујемо, дуг и заморан пут да останемо људи”.

На концерту у Музеју науке и технике у Београду, потом је изведено Коло јапанско, за харфу и гитару Милоша Раичковића. Овај аутор који живи у Њујорку и Београду, композицију је написао за Милену Станишић и Срђана Тошића, комбинујући српску и јапанску музичку традицију. Дело је засновано на једној јапанској пентатонској лествици, док су музички мотиви преузети из познатих српских кола.

Млада израелска композиторка Рут Алон, завршила је основне студије на Музичкој академији у Јерусалиму и на Универзитету уметности у Берлину, а диплому мастера стекла је у Талину. Тренутно похађа докторске студије у Тел Авиву. До сада је са успехом учествовала на више међународних такмичења, освајајући награде на конкурсима „Donne in musica” и „Алфред Шнитке”. Дело са којим се представила у Београду Relations – Односи, написано је за две виолине и у њему се ауторка, кроз употребу непрекидних глисанда, како наводи, бави „уодношавањем музичког садржаја, између два извођача у простору”.

Потом следи композиција Зачарано за блок флауту, флауту и бас кларинет Светлане Максимовић. Ова ауторка старије генерације која данас живи и ради у Торонту, у свом делу је искористила три инструмента који се ређе користе у истом саставу. Спајањем њихових звучности, она је покушала да створи музичку „справу” која нас враћа у неко прошло време, необично и неухватљиво.

До краја концерта који је одржан 29. септембра у Музеју науке и технике, изведена је и композиција Касија за сопран и гудачки квартет Наташе Богојевић. Ова ауторка, која последњих деценија са успехом гради своју композиторску и педагошку каријеру у Сједињеним Америчким Државама, написала је дело инспирисана ликом Касије Константинопољске, настарије познате композиторке чија су дела сачувана до данас. Образована, лепа и паметна, Касија се посветила религији и духовном усавршавању, након што се замонашила и основала манастир у којем је била игуманија. Била је посвећена стварању како литургијских композиција, тако и поезије, а њено дело Химна Касијани је још увек део литургије током вечерње службе уторком.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић