Франс Грут: „Паписти и ускоци” – национални празници и изградња нације у Холандији XIX века (1)

Холандски национализам генерално се развијао под утицајем протестантизма, док су католици у том контексту били, по речима аутора, „значајни Други”. Поновно формално успостављање римокатоличке хијерархије средином XIX века довело је у питање ову традиционалну идентификацију националног идентитета са протестантизмом. Становништво католичке вероисповести и само се трудило да докаже своју приврженост нацији, а нови облици политичког дискурса давали су предност утемељењу модерне државе и националног осећања на заједничкој прошлости у односу на религијску припадност, упркос томе што је она током историје била прожета међусобним насиљем, нарочито током Осамдесетогодишњег рата 1568–1648. године.

Значајну улогу у смиривању верског, прецизније, католичко-протестантског антагонизма имало је обликовање националне политике памћења кроз „изумевање традиције”. Стога се Грут у овом раду фокусира на однос између процеса изградње нације и процеса верске плурализације, при чему посебан нагласак ставља на анализу улоге националних празника у тим процесима. Као конкретан пример анализира прославу тристоте годишњице освајања Ден Брила, која је одржана 1872. године. Наиме, три столећа раније, флота протестантских побуњеника, Watergeuzen-а, неке врсте холандских „ускока”, заузела је то место недалеко од Ротердама, и касније је успешно одбранила целу ту област од бројчано надмоћнијих и боље наоружаних шпанских трупа. Али тај догађај није имао исто значење за протестанте и католике у Холандији.

Овај текст изворно је објављен 2000. године у зборнику Нација и религија, који су за издавачку кућу Принстон јуниверзити прес приредили Питер ван дер Вир и Хартмут Леман.

Превод с енглеског: Слободан Дивјак
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић