Импровизоријум

Познати по свом неконвенционалном и експериментално-истраживачком приступу инструменту који свирају, а то је у овом случају труба, Биргит Улер и Николас Колинс су крајем јануара објавили први заједнички компакт-диск „Spark Gap” за Relative Pitch Records. Биргит Улер је развила низ проширених техника свирања и припрема за трубу, што јој омогућава да створи јединствени језик усредсређен око звука, фокусирајући се на његове микротоналне аспекте, фрагментацију и просторну димензију. Она ради са трубом, радиом, металним објектима и свакодневним предметима како би произвела електронски резонантне звуке користећи чисто акустична средства и дубоко је заинтересована за однос између тишине и звука. Насупрот томе, Николас Колинс свира на инструменту који назива „не-труба”, електронском систему контролисаним дахом и сензорима, у којем труба постаје интерфејс за звучни мотор са електронским колима. Другим речима, није у питању електронски проширена труба, јер свирач не производи акустичне звуке дувањем кроз усник. Уместо тога, притисак дисања и кретање вентила на лименом инструменту се очитавају помоћу уграђеног микроконтролера и шаљу на лаптоп, где се подаци мапирају у софтверу за диригалну синтезу звука. Резултујући електронски звук се враћа у трубу, где се репродукује кроз звучник унутар звона и даље се акустично обрађује положајем вентила. Добијени лебдећи тонови делују полу-метално, полу-електронски, градећи нестабилну, готово скулптуралну густину саздану од притиска даха, трења и резонанције.

Аутор емисије Миленко Мићановић