Трансформације опере буфе – Дела Балдасареа Галупија и Никола Пичинија

Опера Ђаволица композитора Балдасареа Галупија и либретисте Карла Голдонија, премијерно је изведене у Венецији 1755. године. Ово остварење често се истиче као пример у којем се јасно обликује тип такозваног мецо каратере лика – фигуре која више није ни чисто комична нити у потпуности озбиљна, већ стоји између та два пола. Управо такви ликови омогућавају ширење изражајног спектра опере буфе: комика се више не заснива искључиво на карикатури, а озбиљни моменти не остају везани само за стил опере серије.

Опера Чекина или Добра ћерка композитора Никола Пичинија и либретисте Карла Голдонија, премијерно изведена у Риму 1760. године, представља преломни тренутак у развоју комичне опере. У њој се сусрећу елементи сентименталног театра са традицијом опере буфе, чиме се жанр отвара ка новој врсти друштвене тематике. Голдони је свој либрето засновао на сентименталном роману Памела енглеског књижевника Семјуела Ричардсона и кроз њега у свет опере уводи лик скромне, али морално постојане јунакиње, Чекине, чија унутрашња честитост постаје покретач драмског расплета. Опера Добра ћерка доживела је изузетну европску популарност одмах након премијере, што јој је омогућило да постане модел нове, сентименталне музичко-сценске врсте засноване на форми опере буфе. У овој партитури посебно можемо пратити како се завршетак чина развија у сложенију ансамбл целину, али и како арије, нарочито централне арије Чекине, добијају нову тежину као носиоци унутрашњег драмског конфликта, у стилу који се еманципује и од патоса опере серије и од ситуационе комике опере буфе.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић