Музеј звука – Музика за четири виоле да гамба

Франсиско Кореа де Араухо, рођен у Севиљи 1584. године, био је шпански композитор и теоретичар музике који је највећи део живота провео на месту оргуљаша катедрала у Севиљи и у Сеговији. Араухо је за собом оставио само једну штампану књигу, објављену 1626. године, али је ова збирка тјента и расправа о практичним и теоријским аспектима оргуљске музике имала велики значај, јер је пружила увид у развој овог музичког жанра у прелазном периоду између ренесансе и барока. У њој се налази 70 дела, која су пажљиво поређана према степену комплексности, што указује на то да је Араухо ову збирку посматрао не само као музичку колекцију, већ и педагошки метод савладавања техничких и интерпретативних захтева тада доминантног музичког стила. У њој зато доминира форма "тијента", композиције чији назив потиче од глагла "покушати" и која се током свог тока усложњава, почињући лаганим уводом, а завршавајући се фугом или токатом.

Иако су ова дела оригинално замишљена за извођење на инструментима са диркама, тачније на оргуљама, у Шпанији су их често интерпетирали и инструментални ансамбли. У великим црквама, на пример, изводили су их дувачки састави, док је у камерном, кућном окружењу био обичај да то чине ансамбли виола. Транспозиција мелодијских линија је била лака, јер је у полифоном окружењу свака деоница била под‌једнако важна, а популарност ове праксе, која је у Европи замрла током 17. века, на Иберијском полуострву је наставила да траје и наредних сто година.

Управо су ову вештину преношења оргуљског слога у медиј виолског квартета демонстрирали чланови ансамбла "Ричеркар консорт" на концерту одржаном у Тарагони у оквиру фестивала "Жорди Саваљ", изводећи композиције Франсиска Корее де Арауха и његових савременика.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић