Уметност интерпретације – Пјотр Андершевски

Овај уметник је рођен 1969. године у Варшави, где је студирао на Универзитету за музику „Фредерик Шопен“, а потом се усавршавао у Лиону, Стразбуру и Универзитету Јужне Калифорније. Пажњу јавности је привукао 1990. године на пијанисткичком такмичењу у Лидсу, када је током полуфиналне сесије напустио позорницу, незадовољан квалитетом свог наступа. Упркос овом неуспеху, уследили су позиви светских концертних дворана, те је Андершевски ускоро постао један од водећих пијаниста своје генерације, познат управо по свом перфекционизму.

Данас он редовно наступа у дворанама широм света и са најугледнијим оркестрима, а од 2010. све чешће и диригује ансамблима са којима свира, попут Шкотског камерног оркестра, Камерног оркестра Европе и ансамбла Камерата из Салцбурга.

По речима музиколошкиње Ксеније Стевановић, Андершевски „поседује дар да споји поетску – емотивну са оном, математички рационалном сфером музике“, постављајући себи „нове и другачије извођачке изазове, односно ангажујући стално на други начин своју интерпретативну енергију“.

Његови концертни наступи, али и дискографска издања, увек поседују висок технички ниво и завидну продукцију, те су овенчани бројним наградама. Након издања за Вирџин, Хармонију мунди и Филипс, своју дискографску каријеру данас остварује за кућу Ворнер Класикс/Ерато, а међу његове најзначајније снимке убраја се интерпретација Бетовенових Дијабели варијација са којом је дебитовао, потом снимци Бахових партита за које је добио награде Ехо и Грамофон, записи солистичких клавирских дела Карола Шимановског, награђени као најбољи инструментални снимак у избору магазина Грамофон, док су интерпретације дела Роберта Шумана проглашене снимком године у избору Бибиси мјузик магазина. Један од његових последњих албума, са избором Прелудијума и Фуга из друге свеске Баховог Добротемперованог клавира оствојио је поново награду магазина Грамофон 2021, када су истакнути интензитет и оригиналност његове интерпретације.

Андершевски је активан и као камерни музичар, пре свега сарађујући са виолинистима међу којима су Викторија Мулова, Гидон Кремер, Франк Петер Цимермн, али и квартет Белчеа.

У емисији ћете, између осталог, чути како на снимку из 2024. године, Андршевски изводи циклус На зараслој стази Леоша Јаначека. Док су поједини критичари Андершевском замерали исувише „хладну и дистанцирану“ интерпретацију овог дела, други су хвалили одсуство сентименталности, „кристално јасне текстуре“ и „мишићаву енергију“ коју је демонстрирао на овом снимку. Овим записом он је још једном доказао да његове интерпретације нису стандардне, већ дубоко личне, промишљене и каткад, специфично луцидне.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић