Николај Римски-Корсаков: Бадње вече

Премијера опере Бадње вече Николаја Римског-Корсакова уприличена је 10. децембра 1895. године у Мариинском театру у Санкт Петербургу. Дело је довршено годину дана раније, у периоду после изненадне, трагичне смрти Петра Чајковског, који је на исти Гогољев предложак написао чак две опере – најпре Ковача Вакулу, кога је затим прерадио у познатију оперу Черевички. „Молим Вас да приметите”, написао је Римски-Корсаков одлучно Александру Глазунову, „да се моје опера зове Бадње вече, а не Черевички или Ковач Вакула”, желећи да на тај начин потцрта разлике у односу на дела свог савременика. Такође, композитор је инсистирао на старословенским елементима ове приче, која, иако је смештена у доба око Божића, у ствари призива ритуално-магијско време око зимске краткодневице, када се по предању окупљају натприродна бића. У ово коледарско време, другим речима, граница између људског света и света мрачних сила постаје изузетно пропустљива и управо је то период у којем се дешава радња опере.

Римски-Корсков вешто комбинује фоклорне и сатричне елементе са фантастичним сликама. Можемо осетити његову занесеност сижеом о вештици која жели да задржи свог сина Вакулу подаље од његове љубави, о том истом сину који треба да донесе царичине чизме како би се доказао вољеној Оксани, о ђаволу који је љут јер га се људи више не плаше, о украденом месецу и заиграним звездама. Римском-Корсакову је ова занесеност омогућила да напише партитуру препуну иновативних, необичних хармонских и колористичких решења, утирући пут потоњим генерацијама композитора инспирисаних руском баштином и имагинацијом. Како је Римски-Корсков био велики оркестратор, у овој опери сусрећемо изузетне склопове инструменталних боја, као и доследну употребу челесте – инструмента који је изграђен тек 1886. године – као звучног оваплоћења чаролије и магије.

Уредница Ксенија Стевановић