Научни скупови

Три века Канта: сазнање, наука и вредности – говори Борис Милосављевић

У емисији Научни скупови од 5. до 9. јануара, можете слушати снимке са конференције „Три века Канта: сазнање, наука и вредности”, која је одржана 10. и 11. децембра у Свечаној сали Српске академије наука и уметности у Београду. У првој емисији овог циклуса можете пратити излагање Бориса Милосављевића „Идеја Кантовог категоричког императива”.

Извори Кантове филозофије и посебно његовог етичког учења, дуго су и темељно истраживани. Хронолошки поређани, први и најранији је био утицај лутеранског пијетизма у оквиру његове породице и друштва у којем је рођен, одрастао и школовао се. Потом следи државни пруски оквир и посебност владавине Фридриха Великог у контексту просветитељске епохе, а затим рани утицај рационалистичке филозофије Лајбница и Волфа. Историја супротстављањa пијетизма Волфовом учењу и покушаји њихове синтезе обележили су прву половину 18. века у Кенгзбергу, највећем пијетистичком центру после Халеа.

Борис Милoсављевић сматра да је потребно узети у обзир Кантову рецепцију француског просветитељства, замисли природних права и закона, као и његово разумевање списа веома популарног Руоса, који је једно време уживао заштиту и доброчинство пруског краља. Сагледавајући историјски контекст и изворе Кантовог прекритичког и посткритичког опуса, аутор излагања настоји да открије одакле је могла доћи идеја категоричког императива. Обично се она тумачи у контексту човекове рационалне способности, слободне воље и идеје да етички постулати морају бити универзално постављени. Међутим, ако се питање размотри из аспекта идеје самообавезивости, у Кантовој етици се отвара нов угао посматрања који може да укаже на порекло основне идеје категоричког императива.

У сутрашњој емисији овог циклуса можете пратити излагање Предрага Крстића „Појам зрелости у Кантовом просветитељству и реакције”.

Уредница циклуса Тања Мијовић.