Имагинарна едиција

Грегори Бејтсон: Теорија игре и фантазије (1)

У емисијама које ће бити на програму у четвртак и петак, 25. и 26. децембра, можете слушати први превод пионирске студије једног од водећих британских и светских антрополога двадесетог века.

Људска вербална комуникација – пише Бејтсон – може да функционише и увек функционише на многим супротстављеним нивоима апстракције, који се, почев од наизглед једноставног денотативног нивоа, крећу у два смера: један скуп ових нивоа апстракције, који назива металингвистичким, укључује оне експлицитне или имплицитне поруке у којима је предмет дискурса језик; други скуп, који назива метакомуникативним и чију теоријску концептуализацију развија у овом раду, односи се на поруке у којима је предмет дискурса однос између особа које комуницирају („комуникација о комуникацији”). Кључна чињеница за Бејтсона је да свака порука може садржати метакомуникативне елементе, тј. информације о томе како треба тумачити секундарне поруке. Другим речима, иста порука коју прате различити метакомуникативни елементи може да има сасвим различита, понекад и контрадикторна значења.

Ову идеју Бејтсон у тексту посебно разрађује анализирајући поруку „ово је игра”. Посебно је значајно његово указивање на метакомуникативно понашање животиња, односно на њихову способност да разумеју да одређена активност може имати више од једне референце.

Чланак „Теорија игре и фантазије” настао је у време док је аутор руководио обимним мултидисциплинарним пројектом о комуникацији (1952–1962), а први пут је објављен 1955. године у Psychiatric Research Reports, часопису Америчког удружења психијатара.

Превод с енглеског: Милица Јеремић
Текст чита: Александар Божовић
Уредник Предраг Шарчевић