Грамофонија – Бас Јарослав Хорачек изводи арије из опера

Јарослав Хорачек се у својој домовини прославио као Дон Ђовани, али и тумачећи бројне друге улоге, нарочито у делима чешких аутора, наступајући у оперским представама више од пет хиљада пута током своје каријере. Хорачекови музички почеци су били веома скромни, будући да је потицао из породице железничара која се често селила, те није имао услова за адекватно образовање. Када је кренуо у средњу школу, почео је Други светски рат који је довео до обуставе наставе, што га је приморало да почне да ради као рудар, али и низ послова у остравском позоришту, од асистента у балету и драмским представама, до свирача триангла у оркестру. Ту ће добити и своју прву певачку улогу, додуше као други бас. Након завршетка рата и отварања позоришта у Опави, Хорачек долази у ову нову институцију, где ће дебитовати у Сметаниној Проданој невести. То ће бити пресудна улога за његову каријеру, будући да му је она отворила врата велике сцене прашког позоришта 1952. године, где је након извођења овог дела добио стални ангажман. Иако се повремено појављивао на фестивалима и такмичењима, Хоречекове активности су остале везане претежно за позориште. Будући да је имао прилике да ради већину послова у театру од физичких до уметничких, уз певање га је веома занимала режија и продукција опера, те је 1966. године успео да постави Моцартово Титово милосрђе у миланској Скали, након чега су уследили ангажмани у Бостону и Даблину, где је продуцирао и режирао чак осам дела у једној сезони. Тако да је плоча коју ћемо емитовати сачињена од снимака који илуструју његову богату оперску каријеру кроз остварења која је најчешће изводио. Компилација је била почасног карактера и није имала других реиздања нити је доступна на данашњим дигиталним сервисима. Ауторка компилације је Елена Душкова. 

Хуснија Куртовић је поред научноистраживачког рада на факултету по којем је познат широм Европе, радио на озвучавању и акустичком третману бројних сала и дворана, од којих су неке биле намењене опери. Међу значајније пројекте у том пољу се убрајају дизајн озвучења сале Нове опере у Москви, опере Мадленијанум у Земуну, велика сала Дома омладине у Београду и други. У том смислу је и његова колекција плоча веома значајна будући да илуструје музичке афинитете овог научника, а посебно су занимљиви спорадични коментари које је уписивао на маргине омота плоча. На плочи коју вечерас емитујемо је тако записано да је професор Куртовић слушао Јарослава Хорачека као Дон Ђованија 1981. године у Прагу.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић