Пијанизми Балкана – Гулсин Онај

„...Уметница која спаја осетљивост и одлучност, интелигенцију са бриљантношћу, уједно страствена и способна да својим свирањем пренесе нежност као да то чини са осмехом; да музику слушаоцима музику повери попут какве тајне – по свему врхунска пијанисткиња пуна фантазије...” Овим речима критика описује извођачки стил једне од најпознатијих савремених турских пијанисткиња. Реч је о Гулсин Онај, ументици која је за близу педесет година деловања као солисткиња и камерни музичар стекла углед далеко изван граница своје домовине. Као француски ђак, свој афинитет за лирско изражавање успела је да споји са прозрачном и колоритном техником издвојивши се као извођач чије препознатљиве интерпретације плене високом естетиком звука и наглашеним "наративним" изразом у излагању музичког материјала. Хваљена такође по високој виртуозности, Гулсин Онај је, занимљиво, и ту вештину успала да огрне у лирско рухо, па у њеном виртуозитету никада нема демонске снаге и запаљивости, већ наликује каквој "игри" тонова која открива оптимизам – што је, рекло би се, основно животно становиште пијанисткиње. У овај, по свему веома допадљив уметнички израз Гулсин Онај уводимо вас на почетку емисије њеном интерпретацијом Abegg варијација Роберта Шумана са албума који је дискографска кућа Арс Музићи објавила 1995. године.

Рођена у породици музичара 1954. године у Истанбулу, Гулсин Онај је прве подуке из клавира добила у трећој години од мајке. Брзи напредак као чуда од детета одвешће је пред микрофоне Радио Истанбула на којем са само шест година држи свој први реситал. У десетој добија посебну стипендију турске владе у оквиру Закона за изузетно талентовану децу, што јој је омогућило да студира најпре у Анкари код чувеног клавирског педагога Митхата Фенмена, односно композитора Ахмеда Аднана Сајгуна, да би две године касније отишла у Париз где је на тамошњем конзерваторијуму, наставлила студије са Пјером Санканом, Моник Хас и Нађом Буланже. Дипломирала је са свега шеснаест година примивши Премијер при д пијано, највише признање које јој је додељено за успех на завршном испиту. Усавршавала се потом једно време на Високој музичкој школи у Хановеру код Бернхарда Еберта.

Уследиће период њене афирмације на водећим пијанистичким такмичењима, па тако треба истаћи високе награде које осваја на конкурсу Лонг-Тибо у Паризу, односно Бузонијевом такмичењу у Болцану. Ови успеси одшкринуће јој врата солистичких и наступа са оркестрима, на којима бриљантним и у дубоко емотивним интерпретацијама стиче изузетне критике. Оне ће је лансирати на светску музичку сцену, те Гулсин Онај у својој биографији до данас бележи наступе у преко осамдесет земаља на свих пет континената, што је сврстава међу најекспонираније савремене турске музичке уметнике. У богатој, сада већ пола века дугој каријери, између осталих, могу се поменути њени концерти са Дрезденском државном капелом, Јапанском филхармонијом, Филхармонија оркестром, Варшавском филхармонијом или Бечким симфонијским оркестром, уз диригенте као што су Владимир Ашкенази, Ерих Бергел, Неме Јерви, Еса-Пека Салонен и многи други. Премда првенствено посвећена репертоару класицизма, романтизма и раног 20. века, Гулсин Онај се спорадично окретала и Баховом стваралаштву, забележивши на носачима звука неколико дела овог барокног ствараоца. Међу њима се налази и контемплативна Партита број 1 коју пијанисткиња доноси са романтичарским надахнућем. Њен Бах је колористички разноврстан, оплемењен педализацијом, такође без јачих карактерних контраста, али заводљив у индивидуалном тонском ткању у којем врхунска естетика клавирског звука даје довољан аргумент и оправдање да и стилистички слободнији третман строгих Бахових страница, овој музици може да подари свежи израз и смисао.

Уз разгранату концертну и педагошку активност коју спроводи кроз редовне мајсторске радионице које држи широм света (па и у нашем региону), ова пијанисткиња је такође веома активна и као студијски музичар. До данас је реализовала двадесет компакт-дискова са делима Хајдна, Бетовена, Шуберта, Шопена, Шумана, Листа, Бартока, али и концертима које је снимала са Билкент Симфонијским оркестром. Међу њима се тако налазе концертантна дела Моцарта, Грига, Рахмањинова и Хачатуријана, док је њен снимак Трећег клавирског концерта Сергеја Рахмањинова са Филхармонијом Санкт Петербурга и Еролом Ердинцем по мишљењу критике, издвојен међу најреферентније дискографске доприносе ове турске пијанисткиње. Репертоар и дискографија Гулсин Онај употпуњавају и дела турских композитора, а посебно Ахмеда Аднана Сајгуна, са којим је још у време студентских дана остварила присну професионалну сарадњу. Она је резултирала и делима које је велики композитор посветио управо њој.

У вечерашњој емисији осврт на пијанизам ове уметнице заокружићемо њеним извођењем управо једног од најпознатијих Сајгунових дела – Концертом за клавир и оркестар број 1 који је Онај снимила за немачку дискографску кућу CPO 2008. године.

Критичар портала Класик тудеј Давид Хурвиц је у рецензији овог албума између осталоог навео: „Ако можете да замислите комбинацију Бартоковог ноктуралног и перкусивног писања за клавир, упареног са хроматским раскошем јендог Шимановског или Скрјабина, онда претпостављате шта можете очекивати од Сајгунова два клавирска концерта. Сајгун је несумњиво био велики композитор, један од последњих великих стваралаца националног правца у турској музици. Утицаји турске народне музике су потпуно апсорбовани у евокативан, лични идиом који има довољно веза са западном традицијом да љубитељи великих романтичних концерата неће изгубити оријентацију док уживају у новим, живописним и атмосферичним звуцима које Сајгун евоцира.” Први клавирски концерт настао између 1952. и 1958. године, доноси екстатичне ритмове и звучна решења која дају једнаки значај оркестру колико и самом клавиру, чинећи га изузетно сложеним за извођење. Како је, међутим, у једној од критика пијанисткињине изведбе овог концерта са Краљевском филхармонијом у Лондону остало забележено: „Гулсин Онај га је извела као ремек-дело, са виталношћу и наклоношћу која није могла бити убедљивија...”

Аутор емисије: Стефан Цветковић