Мајстори барока

Албум је заснован на оперским делима, инспирисаним причом о данском краљевићу Хамлету, а у средишту свега се налази либретиста Апостоло Зено и његов комад Хамлет/Амблето који је, у сарадњи са песником Пјетром Паријатијем, настао 1705. године у Венецији. Овај текстулани предложак није имао никаквих додирних тачака са Шекспировим Хамлетом, већ се базирао на оригиналној причи о данском краљевићу сачуваној у хроници под називом Геста Данорум историчара Сакса Граматикуса из 12. века, а које представља једно од кључних дела која осветљавају данску историју, културу и нордијску митологију. Вилијем Шекспир се, као и Зено, послужио овим извором за своје истоимено остварење.  

Радња се одвија у Данској, где краља Хорвендилуса издајнички убија његов рођени брат Фенго, како би заузео престо и оженио се његовом женом Герутом. Син убијеног краља, Амлетус, који је инспирација за јунака Хамлета, како би сачувао живот глуми да је ментално оболео, док припрема освету. Фенго, сумњајући на превару, шаље му лепу дворску даму, а потом и мајку Геруту, како би га натерао да се разоткрије. Међутим, Амлетус успева да избегне замку, убијајући и човека послатог да га шпијунира. Током гозбе, напија све племиће, везује их и пали палату, да би потом стигао до Фенговог шатора и убио га. Проглашава се новим краљем Данске. 

Овај јунак, обликован вековима пре него што је Шекспиров Хамлет стигао до Италије, постаје основа за све оперске арије које се налазе на овом албуму. Гаспарини, Скарлати и Каркани граде својеврсне музичке светове у којима се Хамлет скрива, глуми и освећује својим противницима, подржан музичком драматургијом која наглашава психолошка и емотивна стања сваког лика.

Током 18. века, овај либрето је коришц́ен у три различита контекста, од којих ниједан није сачуван у целости. Први на сцену ступа Франческо Гаспарини, чији је Хамлет постављен у венецијанском Театру Сан Касијано 1705. године, са чувеним кастратом Николом Грималдијем као протагонистом. Следећи композитор који је употребио Зенов либрето био је Доменико Скарлати, који је Хамлета поставио у Риму 1715. године. Након тога, уследила је пауза, да би 1742. године Ђузепе Каркани приредио своју верзију Хамлета. 

Ауторка: Саша Тошковић.