Антологија Трећег програма

Улрих Бек: Живети сопствени живот у разузданом свету (1)

У две емисије које ће бити на програму у понедељак и уторак, 17. и 18. новембра, репризирамо текст немачког социолога Улриха Бека „Живети сопствени живот у разузданом свету: индивидуализација, глобализација и политика”, који је, у преводу Ивице Стрнчевића, објављен у часопису Трећи програм 2003. године.

„На Западу је данас тешко пронаћи израженију жељу од оне да се живи сопствени живот. Уколико би човек ... желео да зна шта заправо покреће људе, чему они теже и шта желе да постигну, одговор би могао да буде: новац, посао, моћ, љубав, Бог или било шта друго – али би он у све већој мери био и да се ради о обећању да се живи сопствени живот. Новац значи да се ради о вашем властитом новцу, простор значи да се ради о вашем личном простору, чак и у елементарном смислу предуслова за живот који бисте могли да назовете сопственим. Љубав, брак и рађање деце неопходни су да би се повезала и учврстила центрифугална животна прича сваког човека. Не бисмо уопште много претерали када бисмо рекли да је свакодневна борба за сопствени живот постала колективно искуство западног света. Она изражава остатак нашег заједничког осећања.

Шта води људе да у својим животима стреме звездама? Због чега се јавља тај нови правац који се, иако наизглед функционише само на нивоу појединца, развија у складу са једним потпуно разрађеним обрасцем? Чиме се објашњавају ревност, страх и ентузијазам, вештина и одлучност којима се велики број људи бори за сопствене животе? За многе, одговор је очигледно у самим људима, у њиховим појединачним жељама, њиховим претераним очекивањима, неутољеној глади за новим искуствима, све мањој спремности да поштују наређења, да се потчине и жртвују. Такво исхитрено објашњење, међутим, ставља пред нас читав низ нових питања. На који начин можемо да објаснимо чињеницу да људи у многим државама одједном и у исто време добијају жељу да контролишу сопствене животе? Да ли кроз дневне дозе моралних лекција и указивања на јавно добро покушава да се превазиђе нешто што се може назвати епидемијом егоизма? Да ли су, можда, појединци, упркос свом сјају борбе за сопствени живот, у потрази за једном дубљом променом? Да ли они, борбом за нове односе између појединца и друштва, указују на нове темеље које тек треба открити? Тиме ће се овај текст бавити.”

Текст чита: Марица Милчановић
Уредник: Предраг Шарчевић