Директан пренос са Оперског фестивала у Вексфорду – Хендл: Дејдамија

У овом делу, Хендл је покушао да споји комедију и драму, што је било неуобичајено, с обзиром на то да је овај велики композитор најчешће бирао озбиљне и херојске сижее. Сам заплет је базиран на митолошкој причи о Дејдамији, ћерки краља Ликомеда, која је у родном Скиру, славном јунаку Ахилу родила синове. Пророчиште је прорекло да ће Ахил погинути у Тројанском рату, те га је због тога његов отац Пелеј (или по грчком оригиналу Ахилова мајка, богиња Тетида), прерушио у девојчицу и послао га да живи на острву Скиру, у кућу његовог пријатеља Ликомеда. Ту је одагајан заједно са Ликомедовим ћеркама и постао љубавник, а касније и муж најстарије од њих, Дејдамије. Када Грци започну припреме за рат против Троје, свештеник Калхас открива да град неће пасти без Ахилове помоћи. Агамемнон шаље Одисеја, Феникса и Нестора на Скир не би ли га убедили да им се придружи и њиховом ратном походу...

Главне улоге тумаче: Софи Јункер, као Дејдамија, Сара Гилфорд, као Нереја, Бруно де Са као Агил, Николо Балдучи као Одисеј, Рори Масгрејв као Феникс и Петрос Магулас као Ликомед. Оркестром фестивала у Вексфорду диригује Жорж Петру.

Оперски фестивал у Вексфорду је основан 1951. године и ово је његово 74. издање. Директорка фестивала Розета Куки је јавности представила програм који је описала као повратак свету „митова и легенди”. Разлог за то је пронашла у снази митолошких прича, које и данашњем уху звуче савремено и актуелно. На првом нивоу, каже Розета Куки, ови наративи су „испуњени богови, ратницима, зачараним местима, обећањима вечне љубави или вечне младости. Али испод свега, леже дубоко људски страхови и жудње. Ниједан мит није о Ахилу или Орфеју, него је о нама, о томе како се ми суочавамо са судбином, жељом или крхкошћу”, закључује Розана Куки.

С обзиром на то да је фестивал у Вексфорду посвећен откривању ретко извођених или заборављених дела, и ове године ће се на репертоару наћи, поред Хендлове „Дејдамије” и неке не тако познате странице музичке историје попут француске верзије Вердијевог „Трубадура” и италијанске верзије „Путовања у Ремс” Ђоакина Росинија, односно опере о Елдораду – „Чаробни извор” Фредрика Дилијуса.

Уреднице Ксенија Стевановић и Ивана Неимаревић