недеља, 12.10.2025, 20:02 -> 15:19
štampajФестивал Стириарте 2025
Репродуковаћемо снимак концерта одржаног 20. јуна у Дворани Хелмут Лист у Грацу. Том приликом наступили су чланови Фестивалског оркестра Стириарте под управом Томаса Цетмајера, који је био и солиста на виолини. Овим концертом обележена је четврта деценија од оснивања фестивала, данас једне од најзначајнијих летњих музичких манифестација у Штајерској. За програм свечаног концерта Томас Цетмајер, који је иначе наступао и на инаугурацијском издању фестивала 1985. године, одабрао је дела Јохана Себастијана Баха, Волфганга Амадеуса Моцарта, као и остварење „Снови и простори” Флоре Гајселбрехт.
Најпре ћете чути како Томас Цетмајер свира Бахову Партиту број 2 у де молу, а након тога следи Синфониа кончертанте у Ес дуру, Кехлова ознака 634 Волфганга Амадеуса Моцарта. Уз Томаса Цетмајера који је наступио у двострукој улози – као солиста на виолини и диригент Фестивалског оркестра Стириарте, у извођењу Моцартовог остварења суделовала је и виолисткиња Рут Килијус. Занимљиво је истаћи да је 1994. године ова уметница са Томасом Цетмајером основала квартет Цетмајер који се данас убраја међу водеће светске гудачке квартете, а ово двоје уметника често наступају и заједно.
Дело Снови и простори младе аустријске композиторке, виолисткиње и вокалне уметнице Флоре Гајселбрехт настало је по поруџбини фестивала Стириарте, а замишљено је као спој имагинације и простора где настаје музика која истовремено призива интимно и универзално, лично и заједничко искуство. У програмској књижици која прати концерт, Флора Гајселбрехт је истакла: „Често памтим своје снове и размишљам о њима. Најдражи су ми они у којима се отварају простори: у познатом стану изненада откривам врата која воде у непознате собе, па чак и у читаве куће за које нисам ни слутила да постоје. Тамо ме дочекују музички инструменти, књиге, намештај, гостињски кревети, али и прашина и заборав – предмети и места којима као да нико осим мене не налази сврху. Звук и расположење овог дела настали су из жеље да употребим исту скордатуру виоле (односно, неуобичајено штимовање) какво је Моцарт осмислио у својој Синфонији кончертанте. Тада виола, подигнута за пола тона, добија посебну снагу и бриљантност… То ’померање’ и другачије штимовање ствара осећај нестварног и лебдећег, исту ону атмосферу коју препознајем у својим сновима о просторима”, истакла је Флора Гајселбрехт. Иначе, дело Снови и простори посветила је Томасу Цетмајеру и Рут Килијус.
Свечани концерт заокружила је Моцартова Симфонија у Це дуру, број 41, Кехлова ознака 551, позната и као Јупитер симфонија.
Снимак нам је уступљен посредством међународне размене у оквиру Еурорадија.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари