Франческо Кавали: Помпеј Велики

Улоге су тумачили Макс Емануел Ценчић као Помпеј, Маријана Флорес као Хипсикратија, Валерио Конталдо као Митридат, Алоис Милбахер као Фарнак, Николо Балдучи као Секст, Софија Јункер као Јулија, Виктор Сикар као Цезар, Пјер-Антоан Шомијен као Клаудије, Валер Сабадус као Сервилио, Хорхе Наваро Колорадо као Крас и Кацпер Шелонжек као Харпалија. Доминик Вис и Марцел Бекман изводили комичне улоге младог слуге Делфа и старије жене Атреје. Ансамблом Капела Медитеранеа дириговао је Леонардо Гарсија Аларкон.

Премијера „Помпеја Великог” уприличена је 1666. године у венецијанском Позоришту Сан Салваторе и део је такозване „републиканске трилогије” коју су осмисли Кавали и његов либретиста гроф Николо Минато, као омаж римским меценама из породице Колона. Дело је написано после њиховог повратка из Париза, где су гостовали на двору Луја XIV, и показује утицај француског укуса како кроз стилске елементе – пре свега раскошну употребу оркестра, тако и кроз посвету Марији Манчини Колони, првој љубави младог Краља Сунца и нећаки кардинала Мазарена. Ово дело у правом смислу те речи садржи све елементе барокне опере – комплексну драму, спектакл, плесне сегменте, вишеструку љубавну интригу и фигуру милосрдног владара. Другим речима, трагично је јукстапонирано комичном, а дубоке емоције се смењују са фарсом и гротеском. Ово су биле иначе и карактеристике венецијанске опере XVII века, у којој су били заступљени ликови из свих друштвених слојева.

Сам либрето за „Помпеја Великог” либретиста Минато је базирао на догађајима које описује Плутарх у својим „Упоредним животописима”, али третираним са пуно слободе. С обзиром на то да је ова опера део поменуте „републиканске трилогије”, у њој је Минато потцртао позитивне елементе из римске историје. На тај начин, породица Колона којој су ове опере посвећене, се осећала почашћено ласкавим приказом Рима из којег потичу, док је венецијанска публика у Републици у ствари препознавала сопствени град. Наиме, још од Монтевердијевог времена, Венеција је себе сматрала републиком, симболичном наследницом Рима из овог периода, у погледу начина владања и моралних вредности које је заступала.

Кратки садржај је следећи:

Римски војсковођа Гнеј Помпеј, познат и као Помпеј Велики се вратио победоносно у Рим, где га дочекују са свим почастима, народ, сенатори и сам Цезар. Али, Помпеј нема времена да почива на ловорикама, јер се тајни рат, додуше без оружја, дешава изa затворених врата римских палата, између љубави, пожуде, издајства и љубоморе. Помпејев син, Секст, жуди за лепом ратном заробљеницом Хипсикратијом, иако је она супруга понтског краља Митридата, који је наводно погинуо у бици. Али Митридат је жив и налази се инкогнито у Риму, где из прикрајка тестира верност своје супруге и лојалност свог сина Фарнака. Помпеј је, пак, заљубљен у Цезарову ћерку Јулију, која са своје стране воли Сервилија. Чувени војсковођа сада мора да покаже и своју вештину и у решавању међуљудских односа и узбурканих осећања...

Уредница Ксенија Стевановић