Жене у музици

Када је 2023. објавила албум Femmes – Жене, са остварењима ауторки од епохе барока до данашњих дана, Рафаела Громес је изазвала велику пажњу јавности и поставила, како наглашавају критичари, ’модел за промовисање’ женског стваралаштва који обухвата истраживање непознатих дела, њихово контекстуално разумевање, а потом интерпретацију и бележење на носачима звука. Велики успех албума Жене мотивисао ју је да своја проучавања настави, те је у програмској књижици која прати албум Fortissima нагласила следеће: „Што сам више читала биографије композиторки, од којих су неке доносиле заиста драматичне и шокантне животне приче, и што сам више слушала и удубљивала се у њихову музику (а напомињем да је само у франкфуртском Архиву „Жена и музика” документовано више од две хиљаде композиторки!), све је јача била моја жеља да сазнања поделим са публиком и да позовем све заинтересоване да ми се придруже на овом занимљивом путу откривања. То је био и један од разлога због којих сам, заједно са музиколошкињом Сузаном Восницком, која више од две деценије истражује стваралаштво композиторки, суделовала у писању истоимене књиге – Fortissima – посвећене хероинама музичке историје. Овај двоструки албум представља мој субјективан избор композиција у којима сам, као виолончелисткиња, протеклих неколико година највише уживала у извођењу и сарадњи са пијанистом Јулијаном Римом, али и као солисткиња са оркестром. То су дела жена која су упечатљива у својој драматургији и која су на мене оставила снажан утисак… При избору сам се водила својим емоционалним ’одговором’: које дело, који звук, који израз ме покреће тако дубоко да почињем са њим да резонирам? А да бих се супротставила генерализацији како жене имају тенденцију да компонују нежније или блаже, први део албума започиње фортисимом: мрачном, узбудљивом и запањујуће кохерентном четвороставачном сонатом Хенријете Босманс, која је међу мојим омиљеним сонатама. Немилосрдна тема судбине постављена на самом почетку, враћа се на крају, држећи сонату чврсто у свом стиску. Да ли је ова соната, завршена 1919. године била инспирисана недаћама Првог светског рата, пустошењем шпанске грознице или можда самом судбином жена у музици?”, питања су која поставља Рафаела Громес.

Рафаела Громес се убраја међу најуспешније савремене немачке виолончелисткиње. Критичари водећих музичких магазина описују је као уметницу коју краси „елеганција, посвећеност, техничка савршеност и диманичка изражајност”. Од 2016. године ексклузивна је уметница издавачке куће Sony Classical, а њени вишеструко награђивани албуми овенчани су признањем Опус Класик, наградом Диапазон д’Ор, као и наградом немачких музичких критичара.

Рођена је 1991. године у Минхену, у породици виолончелиста, а запажене концерте имала је у водећим европским и светским дворанама: од бечког Концертхауса, дворане Консертхебау у Амстердаму, преко Елбске филхармоније до концертних дворана у Јапану, Кини, Америци и Аустралији. Наступала је са истакнутим оркестрима и диригентима међу којима се издвајају Кент Нагано, Јулијан Рахлин, Кристоф Попен, Ана Ракитина и други. Привукла је посебну пажњу светским премијерама снимака, укључујући Прву сонату за виолончело Рихарда Штрауса, Концерт за виолончело Јулијуса Кленгела, као и Офенбахов Омаж Росинију. Посвећена су јој бројна дела савремених аутора, између осталих и остварења Јоханеса Виденхофера, Кевина Воланса, Доротеје Хофман и Игора Лободе. Наступа на виолончелу Карла Бергонција из 1740. године.

На почетку емисије чућете Сонату за виолончело и клавир у а молу Хенријете Босманс, једне од најмаркантнијих личности музичког живота Холандије прве половине двадесетог века. Овом сонатом, писаном по поруџбини белгијског виолончелисте Марикса Левенсона, Босмансова је почела да развија сопствени глас, удаљавајући се од преовлађујуће музичке традиције коју су у великој мери обликовали Шуман и Брамс. Занимљиво је истаћи да је у знак сећања на ову важну композиторку и пијанисткињу, Удружење холандских композитора 1994. године успоставило награду која носи њено име. Иако је велики број партитура која је Хернијета Босманс компоновала објављен за њеног живота, одређен број манускрипта данас је похрањен у Музичком институту у Хагу.

Након тога следи Концерт за виолончело у Еф дуру Мари Жаел, истакнуте француске пијанисткиње и композиторке романтичарске епохе, а реч је о првом концерту за овај инструмент који је компоновала жена. Дело је настало 1882. године, непосредно након смрти композиторкиног супруга и мајке. Претпоставља се да је то и разлог због којег је други став – Ленто – обојен тамнијим тоновима и мелодијама.

Емисију ће заокружити Концерт за виолончело, опус 10 Марије Херц, мало познате немачке композиторке јеврејског порекла чије је стваралаштво последњих година у жижи интересовања музичара и музиколога. Током живота Марије Херц, који се одвијао од 1878. до 1950. године, објављено је тек пет њених соло песама, као и обрада за гудачки квартет Бахове Чаконе, док су остале композиције сачуване у рукопису. Њена заоставштина је од 2015. похрањена у Музичком одељењу Централне библиотеке у Цириху. Марија Херц је писала у духу музичког језика романтизма, поједина остварења садрже и елементе раног модернизма, а често су и веома захтевна за извођаче.

Уредница Ирина Максимовић Шашић