недеља, 14.09.2025, 21:35 -> 14:45
štampajЖене у музици – Луиз Фаренк
Прву и Трећу симфонију Луиз Фаренк изводе чланови Оркестра Инсула под управом диригенткиње Лоранс Екилбе која је 2017. основала овај ансамбл, данас резидентни оркестар париског Музичког центра Ла Сен Мизикал. Снимке је у оквиру двоструког компакт-диска објавила издавачка кућа Ерато 2023. године, а ово је уједно и први звучни запис комплетних композиторкиних симфонијских остварења интерпретиран на инструментима из епохе.
Луиз Фаренк, француска композиторка, пијанисткиња и педагошкиња чији се живот одвијао од 1804. до 1875. године, од најранијег детињства је имала снажну подршку породице у намери да музику одабере за свој животни позив. Најпре се истакла као пијанисткиња, а 1842. године и сама је постала професорка клавира на париском Конзерваторијуму. Поред камерних остварења која је писала на почетку каријере, од средине тридесетих година деветнаестог века фокус је усмерила на оркестарску музику немачке школе, па се у њеном до сада откривеном опусу налази седам оркестарских дела која се по богатству имагинације, елеганцији и вештини музичког писма могу упоредити са Менделсоновим и Шумановим остварењима. Међутим, њена симфонијска остварења нису била занимљива музичарима тог времена, а музиколози као претпоставку наводе да је реч о предрасудама које су постојале према женском стваралаштву и, вероватно, неспремности великих ансамбала да ове композиције уврсте у свој репертоар. Тек се у наредном, двадесетом веку појавило интересовање за њен оркестарски опус.
Прву симфонију у це молу, опус 32 Фаренк је компоновала 1834. године. Ово остварење је важно због тога што је обележило њене ране доприносе развоју симфонијског репертоара, у време када је мало жена писало у овом жанру. Прва симфонија обликована је у четири става, а у делу су приметни утицаја музике Бетовена и Менделсона, кроз класичне облике и романтичарску експресивност. Оркестрација је јасна и уравнотежена, откривајући њено добро познавање инструмената.
Трећу симфонију у ге молу, опус 36 написала је 1849, петанест година након Прве симфоније. У овом временском оквиру на париској музичкој сцени етаблирала се као композиторка и угледна професорка на Конзерваторијуму у француској престоници. Трећа симфонија прати традиционалну четвороставачну структуру, са композиторкином препознатљивом елеганцијом у обликовању оркестарских боја и мелодијских линија. Кроз вешту оркестрацију показала је посвећеност успостављању равнотеже између гудачких и дувачких инструмената, због чега су је често хвалили савременици.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари