Георг Фридрих Хендл: Јулије Цезар у Египту

Публика у Салцбургу је могла да присуствује новој поставци познатог руског режисера Дмитрија Черњакова, коме је ово први пут да се окушао у инсценацији барокне опере. По његовим речима, он је Јулија Цезара сагледао као помало меланхоличног јунака, који можда и једини у опери, увиђа да је цео живот који је водио, промашен и без смисла. Ово је наравно, рефлексија меалнхолије самог Черњакова који како каже „не верује у срећан крај”, ни онај оперски, ни онај реални, у људском друштву.

Јулије Цезар у Египту је Хендлова пета целовечерња опера компонована за Краљевску музичку академију – институцију у чијем је оснивању 1719. године учествовао сам композитор. Премијерно је изведена 1724. године у Краљевом позоришту у Лондону, када је и постигла велики успех. До краја сезоне изведена је четрнаест пута што је био највећи успех једне италијанске опере у овој форми несклоном Лондону. Првобитна поставка окупила је славне кастрате Сенесина, Гаетана Беренштата и Ђузепеа Бигонција, као и примадоне Франческу Куцони и Маргериту Дурастанти.

Као и друга Хендлова остварења из жанра опере серије, и Јулије Цезар је постепено пао у заборав у деветнаестом веку. На оперске сцене се враћа 1922. године, у реконструкцији историчара уметности Оскара Хагена познатој као „гетингеншка обнова”, са знатним изменама у односу на оригиналну Хендлову партитуру. Уследило је неколико верзија, од којих се посебно издвајају поставке у Опери града Њујорка из 1966, у Енглеској националној опери из 1980, и Метрополитену из 1988. године. У годинама које су уследиле ово дело је постало једно од најизвођенијих Хендлових оперских остварења захваљујући пре свега изузетним, мелодичним аријама попут Клеопатриних „Se pietà” и „Piangerò la sorte mia” које спадају у врхунац барокног оперског стваралаштва.

Уредница Ксенија Стевановић