Тајиб Салих: Бандаршах (7)

Роман „Бандаршах”, који је сам писац сматрао за своје најважније дело, сачињен је од два претходно објављена кратка романа – „Даулбејт” (1971) и „Мерјуд” (1976) – и представља завршни део трилогије (или тетралогије) коју сачињава са романима „Зејнова свадба” и „Сезона сеобе на север” (обе књиге су, такође, емитоване у овом серијалу и доступне су за преслушавање на нашем сајту). Радња романа смештена је у исту географску тачку – суданско село Ван Хамид – и прати догађаје везане за живот ликова од којих су многи познати читаоцима из претходна два дела, али који су сада у поодмаклом животном добу, будући да је дошло до смене генерација, са свим променама које доноси ново време. Поменуто провинцијско место, рурално и периферно у сваком погледу, те стога маргинализовано у односу на престони град Картум (а, с обзиром на то да се налази у Судану, маргинализовано и спрам остатка арапског света), у Салиховим делима постаје универзални симбол идентитета и културно-цивилизацијских сукоба. Према запажању неких критичара, у Салиховим делима „садашњост и прошлост, стварност и мит су помешани, и обједињује их једино личност приповедача”. Али, док је свет описан у „Зејновој свадби” хармоничан, те хармоније у наредним Салиховим романима више нема. Већ у роману „Сезона сеобе на север”, у инертном свету Вад Хамида појављују се прве пукотине, премда локална средина и традиционалне вредности привремено односе победу. У „Бандаршаху”, таква победа више није могућа: стари свет је на ивици колапса, нови се још није успоставио, а у Вад Хамиду владају конфузија и хаос.

Превод с арапског: Српко Лештарић
Текст чита: Жељко Максимовић
Уредник: Предраг Шарчевић