Пијанизми Балкана – Лоренда Раму

Поред изврсних савремених грчких пијаниста усредсређених на класичан репертоар, неколицина је помно посвећена извођењу искључиво савремене музике за клавир. Међу њима је и Лоренда Раму, уметница која се за претходних тридесет година у међународном контексту истакла као водећи интерпретатор музике грчких аутора 20. и 21. века.

Налазећи се на маргини континента као балканска земља која се у токове европске културе укључује тек у 19. столећу, те пролазећи поступан пут изградње музичких институција и самог професионализма, грчка уметничка музика се – мада достигавши истински високе домете – до данас није значајније афирмисала изван граница ове земље. Делећи судбину "малих култура" (уосталом као и наша), музика грчких аутора првасходно је у 20. веку имала локално дејство и домет, успевајући да досегне тенденције главног тока европске музике, спајајући их каткад и са националним елементима.

Последњих деценија прошлог века, са распиривањем глобализма, али и постмодерног духа који је радознало напуштао устаљене канонске хоризонте и у потрази за антиесенцијалистичким истинама иницирао окретање историјски и географски скрајнутим уметничким традицијама и праксама, на Западу долази до буђења инстересовања за музику са рубних тачака главних токова. Овај откривалачки подухват у првом реду повеле су новонастале дискографске куће у западним земљама, дајући кључан допринос интернационалној афирмацији многих до дата непознатих аутора, посебно оних из мањих земаља попут Грчке. Тако је дискографска кућа Наксос средином 2000-их иницирала пројекат под називом „Greek Classics” са циљем да међународној јавности представи стваралаштво најзначајнијих грчких композитора 20. века. У оквиру едиције, 2008. године објављен је и албум са комплетном клавирском музиком Димитриса Драгатакиса, једне од најмаркантнијих личности грчког музичког модернизма. Пијанисткиња Лоренда Раму, која је још за време композиторовог живота имала прилику да са њим оствари непосредну сарадњу, за ово издање снимила је како Драгатакисова култна дела, тако и његове младалачке минијатуре, односно остварења из позних година, која су на овом албуму премијерно представљена.

Рођен 1914. године, Димитрос Драгатакис у свом опусу, који броји више од 130 инструменталних дела, преваснодно је био окренут композиционим техникама 20. века у распону од слободне атоналности до остинантних ритмичких склопова, у потрази за новим акустичким решењима и отвореној форми, спајајући их са музичком традицијом Епира – свог родног поднебља карактеристичког по пентатоници, бордуну и глисандима. Драгатакисова симбиоза ових елемената изведена је органски и у звуку прилично блиско интернационалном језику зрелог музичког модернизма. На почетку емисије у којој Драгатакисов клавирски опус представљамо у пијанистичкој диоптрији Лоренде Раму, слушаћете Сонатине број 1 и 2 из 1961. односно 1963. године, дела која су након година колебања означила композиторово коначно октретање атоналности и савременом музичком изразу.

По вокацији пијанисткиња, али музиколошкиња, односно концертни предавач, по својој оријентацији на савремену клавирску музику, Лоренда Раму је студирала на Атинском националном конзерваторијуму у класи Тониса Георгијуа, а потом и на Париском конзерваторијуму где је стекла диплому 1993. године. Захваљујући стипендијама француске и грчке владе, те Британског савета, усавршавање у Француској наставља код неких од најистакнутијих интерпретатора савремене музике – Клода Елфера, Мари-Франсоаз Бике и Пјера-Лорана Емара. Деведесете године биле су и време њене ране анфирмације на пољу извођаштва, те тако 1995. године Лоренда Раму постаје учесница прве Академије 20. века коју је као школу савремене интепретације у Паризу покренуо Пјер Булез. У Грчкој је ова пијанисткиња активно учествовала у пољу савремене музике, као дугогодишња чланица Хеленског ансамбла за савремену музику, сарађујући са бројним композиторима међу којима је и Маурицио Кагел. Током каријере Лоренда Раму наступала је у већини европских земаља као и у Сједињеним Америчким Државама, често и у оквиру камерних састава, употпуњујући ову праксу студијским деловањем које је до данас резултирало бројним некомерцијалним снимцима, али и трима солистичким албумима са комплетним клавирским опусима Драгатакиса за Наксос и Никоса Скалкотаса за дискографску кућу Бис рекордс. Са ансамблом Кориолис недавно је за реномираног издавача И-Си-Ем снимила и дела за клавир и гудачки квартет савремене грчке ауторке Константије Грузи. Важан подухват у њеној биографији представљало је оснивање ансамбла Палмос 1997. године са фаготисткињом Стефани Лидке са којом је наступала у неким од најзначајнијих европских дворана попут Консертхебауа у Амстердаму, Тонхалеа у Диселдорфу, у атинском Мегарону, али и на другим континетима – у Вашингтону. Поред уметничког, тренутно је посвећена и предагошком раду на Универзитету у граду Јањини на северозападу Грчке где држи класу из савремене интерпретације.

У емисији репродукујемо и Драгатакисов циклус Антике из 1972. године. Осам минијатура инспирисано је изложбом грчког вајара Григориса Семитеколоа, на којој су композитора, како је сам сведочио, фасцинирале егзактне савремене реплике античких статуа. Ова сведена и нимало дескриптивна дела, изграђена на економичној употреби постављених мотива, Лоренда Раму изводи прецизном и израженом гестикулацијом којом успева да еманира преовлађујући експресивни потенцијал ове музике.

Као пијанискиња која је посебно посвећена музици грчких аутора, Лоренда Раму је спектар својих активности са извођачког проширила и на истраживачки, музиколошки рад, те је као пропагатор музике Драгатакиса приредила и критичко издање комплетног клавирског опуса овог аутора, који је објавила издавачка кућа Филипос Накас у Атини. Свестраног ангажмана, Раму се афирмисала као један од – по речима иностране критике – водећих ауторитета у домену извођаштва савремене клавирске музике у Грчкој, чије је свирање престижни часопис „Грамофон” оценио као „веома значајан допринос националној музичкој сцени, компримујући у свом изразу креативност стварања упечатљивих звучних резултата и ослобађајући при томе велику енергију”. Додаћемо да интерпретације Лоренде Раму остављају снажан утисак техничком и мисаоном довршеношћу, захваљујући којима херметична музика попут Драгатакисове једино и успева да се укаже у свом деликатном логичком поретку, те материјализује у пуном музичком смислу.

Аутор емисије: Стефан Цветковић