Музика вива

Пољски аутор Марћин Станчик, школовао се у Лођу у класи Зигмунта Краузеа, да би сте потом преселио у Рим, како би на Академији Санта Чечилија учио код Ивана Феделеа. Станчик је добитник бројних признања у родној Пољској, али и у Италији, Немачкој, Холандији, Јапану и Кини. Међу његовим успесима издвајају се победа на такмичењу за младе композиторе „Франко Донатони” 2010. у Милану, као и прва награда на такмичењу „Тору Такемицу” 2013. године. Опус Марћина Станчика је веома разноврстан и обухвата инструменталне и вокалне композиције за различите саставе, као и сценска дела, те концептулане радове који се налазе на граници хепенинга и перформанса. Његов поетички кредо је да савремена музика треба да почива на истраживањима боје и звука, али истовремено, Станчик не одбацује традиционални концепт музичког дела заснованог на развоју емоционалне и експресивне драматургије.

На почетку вечерашње емисије чућете композицију Sursounds за гудачки квартет, дувачки квинтет и електронику, објављену на Станчиковом двоструком албуму под називом Акузматична музика. Реч је о атмосферичном делу, за које аутор каже да је „на граници између буђења и сна” у којем се спајају конкретни звуци и апстрактна амбијентална музика.

У емисији ћете чути и композицију Где си ти за мецосопран и оркестар Ондржеја Адамека. Овај чешки композитор средње генерације, након завршених студија у Прагу, усавршавао се на Париском конзерваторијуму, да би потом прешао у Берлин, где и данас живи и ради. Адамек већ годинама гради успешну међународну каријеру, сарађујући са неким од водећих светских ансамбала и солиста. Снимак који ћете слушати у емисији, настао је на премијери дела када су наступили Магдалена Кожена и Симфонијски оркестар Баварског радија под управом Сајмона Ретла.

У питању је стилски и текстуално хетерогено дело, засновано на жељи да се представе различита психичка стања, различита веровања, али и људска немогућност да пронађемо божанско у оном што нас окружује. Он се поиграва са различитим асоцијацијама и перспективама комбинујући текстове различитих култура, религија, контекста и временских епоха. Текстуални предложак је на арамејском, чешком, шпанском, моравском дијалекту, енглеском и санскриту, али Адамеку није само битан значењски слој, већ и квалитет фонема и њихове физичке карактеристике. Музички, у једанаест ставова овог дела се смењују стилски разноврсни материјали, од елемената музике Стравинског, преко фолклорних узорака до музике високог модернизма.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић