Имагинарни пејзажи

На овом остварењу Гифонова даје поетску инверзију традиционалне улоге мјузака, који би требло да својом неутралном и некомпликованом природом „позадинске музике” потпомогне продуктивност на радном месту. Мјузак је патентиран тридесетих година у Сједињеним Америчким Државама, као форма дистрибуције музике путем електричних жица, чиме су се заобишли тад већ комерцијализовани садржаји који су долазили са радио апарата. Као таква почела је да се користи пре свега у робним кућама, где је постала друго име за свеприсутну, неинвазивну музику која је требало да утиче на купце да буду што издашнији, а такође да на одређени начин сонично дисциплинује раднике на самом радном месту да буду што продуктивнији и ефикаснији.

Џасмин Гифон је, испрва, свој пројекат представила као звучну инсталацију, на Дистопија Саунд Арт Бијеналу 2024. године, који се одвијао на локацији Амазоновог дистрибутивног центра у Берлину. Уметница је, стога, покушала да се обрати проблематици ефикасне продуктивности, без напора и трења, која је инхерентна капиталистичкој култури, али која такође производи конкретне фроме експлоатације и има све негативнији утицај на животну средину. Њена поетска инверзија, која је додатно развијена на албуму који ћете чути, представља мјузак не као средство контроле, већ као рефлексивни простор у којем можемо да размислимо шта добијемо на личном, глобалном и еколошком нивоу, од успоравања продукције и рада.

Есенцијална карактеристика естетике мјузака је реверб, који је овај пут изведен из карактеристика реверба у Амазоновом дистрибутивном центру, што је инспирисано концептом Сема Кидела о „миметичком хаковању”. Тако је на симболичан начин направљена сонична дисрупција или упад у продукцијски ланац Амазоновог центра.

На музичком нивоу, Џасмин Гифон на овом албуму користи звуке трубе, тубе, кларинета и синтисајзерских модулација, у изразито успореној верзији, која, трансцендентно, тражи излаз из нашег сталног узаврелог рада, у овој можда и завршној фази, глобалног капиталистичког света.

Уредница Ксенија Стевановић