Фестивал у Салцбургу 2024

У овој, четвороставачној симфонији Малер наставља да развија решења која је започео у својим ранијим делима. Пред слушаоце излази са новинама: са једне стране обогаћује хармонски језик, док са друге продубљује логику музичког размишљања и разноврсност тематских односа. Рад на партитури започео је 1903. године, међутим, правио је доста измена пре него што се појавила верзија дела за коју данас знамо. Наиме, први комплетан нацрт првог става настао је упоредо са финалом симфоније 1904, а партитуру је композитор уобличио годину дана касније. Премијера је уприличена у Есену 27. маја 1906. године, али како дело није у потпуности наишло на позитивне оцене публике и критичара, Малер је наставио са преобликовањем партитуре и изменом редоследа појединих ставова.

Историчари указују да је једна од најважнијих карактеристка Шесте симфоније начин на који се она завршава. Наиме, први пут од кантате назване Тужна песма, једног од најранијих дела која је почео да компонује 1878. године, по завршетку студија на бечком Козерваторијуму, Малер је одлучио да завршетак Шесте симфоније буде трагичан. До тог времена, који обухвата период од пуних двадесет пет година, барем у симфонијама и већини песама опредељивао се за неку врсту оптимистичног завршетка, али овај пут је пустио да трагичне силе потпуно преовладају делом. Интересантно је указати да је ова композиција настајала када и циклус Песме умрлој деци, писан на стихове Фридриха Рикерта, што је можда био и повод историчарима да је прогласе Трагичном симфонијом, међутим, није познато да је Малер овај поднаслов прихватио. Иако ова два дела немају директне везе са Малеровим раним симфонијама и осталим делима из композиторовог богатог опуса, Шеста симфонија дочарава и расположења Рикертових тужних песама.

Уредница Ирина Максимовић Шашић