Музика вива – Оркестарске композиције савремених словеначких аутора

Слушаћете остварења Матеја Бонина, Петре Страховник, Нине Шенк, Вита Жураја, Уршке Помпе и Ларисе Врхунц, обављена прошле године на издању под називом „Класика III”, у продукцији Радио-телевизије Словеније.

Матеј Бонин је аутор који у својим остварењима често спаја савремену класичну и импровизовану музику. У композицији Cancro, он испитује однос серијски организованог материјала и његовог слободнијег третмана. Дело је осмишљено као низ цикличних пермутација у којој се елементи секвентно понављају, али се почетни део сваки пут мења. Тако се временом, током дела постиже најкомплекснија сонорност, након које се ток враћа у потпуни мир.

У својим делима, која се често налазе на размеђи музичког извођења и перформанса, Петра Страховник најчешће обрађује теме везане за духовност и ментално здравље. И дело које ћете чути у емисији, композиција Прана, припада том корпусу, а инспирисана је источњачком филозофијом, односно концептом по ком се овим термином означава енергија која свим живим бићима даје искру живота. Музички ток овог дела је успорен, а звучне структуре лагано се трансформишу, пружајући овом делу призвук звучне медитације.

Емисију ћемо наставити композицијом Мењање Нине Шенк, ауторке која инспирацију најчешће проналази у литератури, сликарству или филму. Дело које ћете чути у вечерашњој емисији настало је 2021. године и инспирисано је пандемијом ковида. Отуда и назив композиције, која би требало да укаже на све промене које су се догодиле нашим животима у пост-пандемијском периоду, али и сам карактер музике чији је ток знанто спорији и мрачнији него што је то уобичајено за музичко писмо Нине Шенк.

Потом следи композиција Тензија, једног од тренутно најуспешнијих словеначких аутора, Вита Жураја. Композиција је настала 2018. године и оригинално је написана за ансамбл Клангфорум из Беча, са чијим члановима се Журај упустио у истраживање могућности такозване „грешке у продукцији”, односно контигенције која се дешава у оквиру сваког креативног процеса. У делу, Журај прави „тест ситуације” у којeм музичари импровизују на основу одређених спецификација, обраћајући пажњу на ненадане „производе”, које је Журај касније анализирао и искористио као материјал за своју покренуту и напрегнуту композицију.

Емисију ће заокружити дело Мизогинија Ларисе Врхунц. Ово остварење из 2019. године иницијално је настало као музика за луткарску представу, да би је потом ауторка прерадила као самосталну инструменталну композицију. У пет ставова дела, ауторка музички представља позицију жене у различитим историјским периодима, а на албуму који вечерас представљамо налазе се одломци: Обожавање и Хорор машина.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић