Жене у музици – Жибуокле Мартинаитите

Дела су обједињена на трећем албуму насловљеном Aletheia, по појму који се у старогрчкој филозофији односио на откривање истине, а који је композиторка реализовала 2024. године у сарадњи са финском издавачком кућом Ondine. Непосредно по објављивању албума, критичари стручних музичких магазина примили су га са великом пажњом и интересовањем, посебно имајући у виду чињеницу да је опус Жибуокле Мартинаитите у највећој мери усмерен на дела камерне музике. Тако је критичар Би-Би-Сијевог музичког магазина истакао да: „Опсежне техничке изазове које је композиторка поставила пред извођаче хор је савладао са изузетном лакоћом, а сва четири хорска дела одликује снажан, упечатљив, јединствен и важан музички глас”. Све четири композиције одликује изузетна експресивност и снажна емотивност, а две су везане и за савремена друштвено-политичка дешавања.

Рођена 4. маја 1973. године Совјетском Савезу, у тадашњем Лењинграду, Мартинаитите је одрасла у граду Каунасу који данас припада Литванији. Композицију је дипломирала на Академији за музику и позориште у Вилњусу, а 1998. похађала је летњи курс за савремену музику у Дармштату, што јој је омогућило даља усавршавања са истакнутим светским композиторима и педагозима у Аустрији, Пољској, Холандији, Француској, Енглеској и Финској. Године 2010. за дело Хиљаду врата у свет освојила је награду Удружења композитора Литваније, а 2022. овенчана је највећим признањем ове земље – Националном наградом за културу и уметност. Добитница је и Гугенхајмове стипендије за 2020. годину, али и бројних других одликовања. Њена остварења изводе угледни ансамбли и оркестри широм света, од Пољске, Аустрије, Француске, Немачке до Америке, што сведочи о њеном утицају на савремену класичну музику.

У делима Жибуокле Мартинаитите често истражује међудејство аликвотних тонова и микротонова, задирући у границе језика и вишеслојну природу лепоте звука; она ствара изузетно лепе звучне пејзаже, а у њима често користи и електронику. И сама је једном приликом истакла: „Тешко је говорити о звуцима, једноставније је да их слушамо или се играмо са њима у процесу компоновања. Ипак, никада нисам музику доживљавала као игру, увек сам трагала за скривеним значењима у звуцима. Желим да поставим егзистенцијално питање и да кроз сваку нову композицију покушам да пронађем одговор на њега. Композиција је веома специфично стање свести које мења и композитора и слушаоца”, наводи ова ауторка, која данас живи и ради у Њујорку.

На почетку емисије чућете композицију по којој је албум и насловљен – Алетеја – а коју је писала 2022. године, у тренутку када су руске трупе прешле у Украјину. Ово остварење настало је по поруџбини Литванског радија, а премијерно је изведено 19. новембра 2022. на Фестивалу савремене музике Балтички музички дани. Након тога следи остварење Улулације из 2023. године, за које је композиторка истакла следеће: „Етимологија речи ‘улулате‘ потиче од латинског глагола улуларе, што значи урлати, викати, јаукати или гласно нарицати. Идеја јаукања као чујног, ритуалног начина изражавања туге је од суштинске важности за ову композицију, а чини се веома релевантном за историјско време у којем живимо. Замишљала сам да, исто као што су сове будне ноћу и завијају у шуми, тако и жене које оплакују – чији су мужеви и синови на ратишту, боре се и гину, или су већ изгубиле вољене – гласно испуштају своје јауке бола”.

За композицију Инкантација самогласника из 2018. године, коју ћете слушати као треће дело у емисији, композиторка је назначила: „Непрестано живећи између два језика – матерњег литванског и енглеског – нашла сам се у недоумици у вези избора за текст ове композиције. Схватила сам да који год језик да изаберем, то ће бити нека врста превода, како за мене, тако и за извођаче и слушаоце. Тежила сам нечему непосреднијем, комуникацији која превазилази речи и надилази их. Тако сам дошла до самогласника схвативши да су они заправо први звуци које производимо када као бебе покушавамо да говоримо.”

Емисију ће заокружити композиција Плаветнило удаљености која је настало по поруџбини Фестивала савремене музике Гаида 2010. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић