Камерни концерт

Рођен у Шефилду 1813. године, Бенет је био један од значајнијих британских композитора, пијаниста, диригената и музичких педагога 19. века. Већ са девет година уписао је Краљевску музичку академију, где је брзо показао изузетан таленат, посебно за клавир и композицију. Његова рана дела, укључујући Клавирски концерт из 1832. године, наишла су на одушевљење публике и критике. Убрзо га је приметио Менделсон, који га је позвао у Немачку. Тамо се Бенет спријатељио са Робертом Шуманом, који је о њему говорио као o уметнику који улива наду у будућност музике.

По повратку у Енглеску, Бенет се посветио педагошком раду – предавао је на Краљевској музичкој академији и на Универзитету у Кембриџу, где је касније постао и професор музике. Иако је с годинама његова композиторска креативност опадала, остао је угледна фигура британског музичког живота – основао је Бахово друштво, држао предавања и повремено компоновао.

Још 1835. године музички критичар Џорџ Хогарт истакао је „чистоћу” енглеске школе клавира, засноване на традицији Клементија и Крамера, међу чијим истакнутим представницима је био и тада деветнаестогодишњи Бенет. Током своје каријере остао је веран класичним идеалима музике. Бенет је свесно одбијао савремене тенденције које су заступали композитори попут Листа, Талберга, Берлиоза, па чак и Шопена или Шумана. Његов стил остао је доследан узорима попут Моцарта и Менделсона – естетски уздржан, али изражајан и постојан.

Иако данас није толико познат, Бенет је био кључна личност у очувању високих уметничких стандарда британске музике. Године 1871. одликован је витешком титулом, а преминуо је 1875. године. Његов живот и дело сведоче о уметнику који је више признања добио у иностранству него у својој земљи, али чије стваралаштво и данас чини важан део британског музичког наслеђа.

Ауторка емисије Тамара Симовић