Уметност интепретације – Виолинисткиња Жинет Неве

Рођена је у Паризу 1919. године у музичкој породици, Жинет Неве је са седам година први пут наступила као солиста са Оркестром Колон који је дириговао Габриел Пјерне. Студирала је на Париском конзерваторијуму, где је прву награду добила са само једанаест година. Са петанест је освојила Међународно такмичење Вијењавски, када је друго место заузео Давид Ојстрах, чиме је започела њена светска каријера. Исте, 1935. године имала је турнеје по Пољској и Немачкој, у Совјетском Савезу наступала је 1936, а у Америци и Канади 1937. године. У Лондону је дебитовала после рата 1945. када је годину дана давала концерте у британској престоници који су били испраћени са највећим похвалама. Жинет Неве је била на путу према Сједињеним Америчких Државама када је њен авион пао код Азора. Том приликом је погинуо и њен брат Жан-Пол Неве који јој је био пратилац на клавиру, а уништене су и њене две виолине произашле из радионица Страдиваријуса и Гвадањинија. Занимљиво је напоменути да је Едит Пјаф, чији је партнер француски боксерски шампион Марсле Сердан такође погинуо у истој несрећи, у својој аутобиографији „Коло среће” записала: „Путовала бих хиљадама километара само да чујем велику Жинет Неве”.

Ова виолинисткиња је свирала са изузетном страшћу и емотивношћу, али све њене интерпретације краси изузетна техничка контрола и осећај за епоху. Они који су наступали са њом или је познавали, као што велики уметници Ида Хендел, Пабло Казалс или Антал Дорати, истицали су да је она била најбоља виолинисткиња своје генерације и да је била изузетно расположена да ради са диригентима и оркестрима на стварању заједничке интерпретације, а не само да истакне своје солистичке могућности.

Аутор текста: Ксенија Стевановић
Уредница емисије: Ивана Неимаревић