Мајстори барока

Хозе Марин, шпански композитор, гитариста и певач, рођен је у Мадриду 1619. године. Свој музички пут започео је као тенор у краљевској капели Филипа IV, 1644. године. Записи са почетка педесетих година 17. века говоре о Мариновим путовањима у Рим и Индокину, где је ишао да се зареди и постане свештеник. Ипак, по повратку у Шпанију, 1654. године, сачувани рукописи сведоче о његовој умешаности у криминалне активности које су резултирале вишеструким убиствима и Мариновим прогоном. Од тада, свако помињање композиторовог имена у званичним документима је врло спорадично. Следећи записи о активностима Хозеа Марина су у контексту његових вокалних композиција – наиме, између 1686. и 1694. године је Мартин Гарсија де Олаге, оргуљаш у манастиру у Мадриду, преписао рукопис са педесет једном световном народном мелодијом, тоносом, а које је Марин компоновао или обрадио у верзији за глас и гитару са пет жица. Након тога, наредни писани документи потичу од самог аутора – када је 1692. године тражио краљевску пензију услед ограничених финансијских средстава којима је располагао.

„Газета де Мадрид” је 17. марта 1699. године објавила вест о његовог смрти у 80. години, наводећи да је био „познат у Шпанији, и ван њених граница, по свом ретком умећу у компоновању и извођењу музике”. 

Упркос годинама које је овај уметник провео у избегавању затворске казне, ипак је стекао и задржао велику популарност у Шпанији као композитор световних песама, познатијих као тонос хуманос. Ове песме, које ћете слушати у емисији, баве се тематиком љубави, пожуде и чежње, и са собом носе распон емоција од дубоке туге, преко разиграности и среће до екстазе, показујући широк спектар осећања које носе са собом. Одликују се чистом мелодијском линијом и енергичном, али у исто време и сензуалном ритмиком, а којом се показује сва лепота људског гласа уз подржавајућу и осећајну инструменталну пратњу. Оригинално су писане за глас и гитару или харфу, а у овом извођењу слушате инструменталну пратњу у мало проширеном саставу – уз гитару и харфу, за додатно дочаравање лепоте шпанских мелодија, укључени су и удараљке и кастањете. 

Песме Ова моја луда страст, Очи, кад ме већ презирете, Моје разочарење је већ овде и Помислио сам то на твоју штету интерпретирају Феликс Ринт, тенор и Мануел Вилас, харфа. Песме Љубавни хирови и Ласкави бол изводе: Мосерат Фигерас, сопран, Ролф Лислеванд, барокна гитара, Ариана Саваљ, харфа, Педро Естеван, удараљке и Адела Гонзалес-Кампа, кастањете.

Ауторка: Саша Тошковић